Beograd, 30. maja 2019. – Srbija se deset godina od predaje zahteva za članstvo u EU i pet godina od početka pregovora i dalje suočava sa istim problemima – dijalog Beograda i Prištine, politička stabilnost, korupcija, sudstvo, organizovani kriminal, ljudska prava i sloboda medija, i još nije otvorila ni polovinu pregovaračkih poglavlja.
Evropska komisija je 29. maja 2019. objavila godišnji Izveštaj o napretku Srbije na putu u EU.
U do sada otvorenih 16 poglavlja nema napretka ili je sprovođenje reformi označeno kao nedovoljno i, ukoliko vlada Srbije značajno ne ubrza refome, 2025. kao potencijalna godina ulaska u EU „ostaće tužan san„, ocenili su u Institutu za evropske poslove (IEP) komentarišući novi Izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU.
Navodeći da je Srbija ostalo da otvori još 19 poglavlja i još mnogo više da zatvori, IEP podseća da je većina zemalja koje su ušle u EU 2004. i 2007. zatvorila sva poglavlja u roku od šest godina.
Poglavlja u kojima nema napretka u reformama su 3, 5 i 8, što ukazuje na nepostojanje reformi koje se odnose na prava osnivanja preduzeća i slobode pružanja usluga, javne nabavke i konkurenciju.
To u praksi znači, piše u saopštenju IEP, da u Srbiji ima vrlo malo konkurencije, efikasnosti i transparentnosti u javnim nabavkama, nema nezavisnosti Komisije za kontrolu državne pomoći i država nastavlja da nekontrolisano daje novac različitim preduzećima, što narušava konkurenciju.
Poglavlja u kojima postoji ograničen napredak su 1, 13, 15, 27, 23, a to znači da nema značajnog napretka u slobodnom kretanju robe, reformi ribarstva, energetike, životne sredine i pravosuđu i osnovnim pravima.
IEP ističe da su poglavlja 23 i 24 posebno osetljiva i da se u njima vidi vrlo mali napredak.
Za poglavlje 23 novim Izveštajem EK je konstatovano da su preporuke sudstvu samo delimično usvojene, a politički uticaj na sistem izbora sudija ostaje zabrinjavajuć, navodi IEP.
Dodatno, Evropska komisija je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog stanja medija u Srbiji.
Kod poglavlja 24 (pravda, sloboda, bezbednost) sugeriše se da nema vidljive i dosledne borbe protiv visokih slučajeva korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca i u Izveštaju navodi da je korupcija i dalje zastupljena u mnogim oblastima, dok u borbi protiv organizovanog kriminala nema nikakvog napretka u ispunjavaju preporuka iz prethodnog izveštaja.
Takođe, iako pozitivne promene postoje u migracionoj politici, zakoni i pravila se ne primenjuju dosledno.
IEP navodi i da su poglavlja 25 i 26 ranije otvorena i privremeno zatvorena istog dana iako u njima Srbija nije pokazala značajan napredak, tj. da razlog njihovog privremenog zatvaranja nije to što su nauka, obrazovanje i kultura u Srbiji na zavidnom nivou, već činjenica da EU nema veće nadležnosti u tim poljima.
Kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (poglavlje 35), Evropska komisija poziva Srbiju da napravi značajne napore, posebno u međunarodnim odnosima, kako bi obezbedila okruženje koje jasno vodi ka postizanju pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, koje opisuju hitnim i od najveće važnosti.
IEP podseća da je to poglavlje posebno važno, uključujući poglavlja 23 i 24, zbog činjenice da ima suspenzivni karakter, odnosno ukoliko ne postoji pozitivno ocenjen napredak u tim poglavljima, EU može da suspenduje ili uspori napredak evrointegracija Srbije.
Institut navodi i da dosadašnji rezultati ukazuju na diskrepancu između deklarativnih stavova svih vlada od 2008. i sprovođenja reformi.
„Iza toga mogu da stoje samo dva razloga – da političkoj eliti ne odgovara moderno, otvoreno, odgovorno i uređeno društvo ili da prosto vladajuće elite nemaju dovoljno ljudskih resursa da reforme sprovedu do kraja„, ističe se u saopštenju Instituta za evropske poslove koji prati pregovore Srbije sa EU i jača kapacitete svih uključenih u procesu, prenosi Euractiv.
