Pariz – Veća ambicija i jača međunarodna saradnja biće ključni za dostizanje klimatskih ciljeva.
To je ocena Međunarodne agencije za energetiku (IEA) u novom izveštaju o mapi puta za dostizanje neto nultih emisija do 2050.
„Smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte iz svetskog energetskog sektora na nulu i ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena i dalje je moguće zbog rekordnog rasta ključnih tehnologija čiste energije, iako zamah treba da se ubrza u mnogim oblastima„, navodi se u novom izveštaju IEA.
Rekordan rast kapaciteta solarne energije i prodaja električnih automobila su u skladu sa ciljem nultih emisija, kao i industrijski planovi za uvođenje novih proizvodnih kapaciteta.
„To je značajno, pošto te dve tehnologije donose jednu trećinu smanjenja emisija do 2030„, navodi se u izveštaju i dodaje da inovacije u čistoj tehnologiji donose više opcija i smanjuju troškove tehnologije.
IEA ističe da će ove decenije ipak biti neophodne smelije akcije i da do 2030. treba da se utrostruče kapaciteti obnovljive energije, godišnja stopa poboljšanja energetske efikasnosti da se udvostruči, da se znatno poveća prodaja električnih vozila i toplotnih pumpi i da se smanje emisije metana u energetskom sektoru za 75 odsto.
„Ove strategije, koje se zasnivaju na dokazanim i često isplativim tehnologijama za smanjenje emisija, zajedno donose više od 80 odsto smanjenja potrebnih do kraja decenije„, saopštila je IEA.
„Održavanje cilja o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C zahteva brzo okupljanje čitavog sveta. Dobre vesti su što znamo šta treba da uradimo – i kako to da uradimo„, izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji ažurirani izveštaj o nultoj emisiji pokazuje put do cilja, ali takođe šalje i jasnu poruku da je jaka međunarodna saradnja ključna za uspeh.
„Vlade treba da razdvoje klimu od geopolitike, imajući u vidu razmere izazova s kojima se suočavamo„, rekao je Birol.
Stručnjaci IEA ističu da skoro sve zemlje moraju da pomere svoje datume za postizanje nulte emisije i da se moraju značajno povećati investicije, posebno u zemljama u razvoju.
Ulaganje u čistu energiju na globalnom nivou bi, prema njihovoj oceni, trebalo da se poveća sa 1,8 biliona dolara 2023. na 4,5 biliona dolara godišnje do 2030-ih.
IEA upozorava da bi neuspeh u ubrzanju razvoja i primene čiste energije značio da bi ograničavanje globalnog zagrevanja zavisio od tehnologija za uklanjanje ugljenika, koje su skupe i neproverene. U slučaju da te tehnologije zakažu, povatak na rast temperature od 1,5 stepena bi bio nemoguć.
„Put ka ograničenju rasta temerpature na 1,5 stepena se suzio u poslednje dve godine, ali ga tehnologije čiste energije drže otvorenim„, rekao je Birol.
