Pariz – Investicije u tehnologije za proizvodnju čiste energije u svetu znatno premašuju one u fosilno gorivo kao rezultat bojazni oko sigurnosti isporuka koje je podstakla globalna energetska kriza.
To su navodi u novom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA).
U svetu će u 2023. u energiju biti investirano 2,8 hiljada milijardi dolara od čega, očekuje se, 1,7 hiljada u čiste tehnologije, uključujući obnovljive izvore, električna vozila, nuklearnu energiju, mreže, kapacitete za skladištenje, gorivo sa malom emisijom, unapređenje efikasnosti i toplotne pumpe.
Preostalih nešto više od hiljadu milijardi dolara biće uloženo u ugalj, gas i naftu, predviđa se u izveštaju IEA „Svetske investicije u energiju„.
U izveštaju se navodi da se očekuje rast investicija u čistu energiju od 24% godišnje u periodu 2021-2023. dok će rast ulaganja u fosilno gorivo biti 15%.
Međutim, više od 90% rasta u obnovljivom sektoru doći će iz naprednih ekonomija i Kine i to nosi opasnost od novih podela ako prelaska na čiste energije ne bude širom sveta.
Direktor IEA Fatih Birol rekao je da se danas na svaki dolar uložen u fosilno gorivo 1,7 dolara uloži u čistu energiju dok je pre pet godina odnos bio jedan prema jedan.
„Sjajan primer je ulaganje u solarnu energiju koje će prvi put premašiti ulaganja u proizvodnju nafte„, rekao je Birol predstavljajući izveštaj.
Očekuje se da tehnologije za proizvodnju struje sa malom emisijom, predvođene solarom, čine gotovo 90% investicija u proizvodnju energije. Ukazuje se i da potrošači sve više investiraju u toplotne pumpe i električna vozila.
Iza rasta investicija u čistu energiju poslednjih godina stoji niz faktora, uključujući periode snažnog ekonomskog rasta i kolebljivih cena fosilnog goriva, koji su pojačali bojazni oko energetske sigurnosti, posebno nakon napada Rusije na Ukrajinu.
Uticale su i politike, poput američkog Zakona o smanjenju inflacije i inicijativa u Evropi, Japanu, Kini i drugim zemljama.
U izveštaju se upozorava na male investicije u čistu energiju u zemljama u razvoju i onim koje beleže brzi rast iako i među njima ima dobrih primera, poput ulaganja u solarnu energiju u Indiji, obnovljive izvore u Brazilu i u delovima Bliskog istoka.
Razlozi za zaostajanje su brojni, uključujući visoke kamate, nejasne okvire politika i tržišta, slabe mrežne infrastrukture, finansijska ograničenja.
U izveštaju se ukazuje da međunarodna zajednica mora više da uradi, posebno na podsticanju investicija u zemljama sa nižim prihodima u kojima privatan sektor nije spreman da se angažuje, prenosi Dnevni evropski servis.
