Stokholm – Međunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) ocenio je da je Srbija ostala hibridni režim, da su nezavisni mediji predmet zastrašivanja, da se na pravosuđe vrši politički pritisak.
IDEA, u poslednjem izveštaju, dodaje i da će srpsku politiku u narednom periodu oblikovati odnosi s Kosovom, evropske integracije i da li će vladajuća partija dobiti kredibilnog protivnika.
U novom izveštaju o stanju demokratije u svetu, IDEA navodi da su Srbija i Turska „ostale ukorenjene u hibridnosti„, sa padom u poslednjih pet godina, posebno u pogledu izbora, a da je Rusija postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.
U izveštaju se navodi da se smatra da predsednik Aleksandar Vučić vodi državu kao predsednik, iako je Ustavom predviđeno da je premijer šef izvršne vlasti.
„Provladini mediji dominiraju scenom, a nezavisni mediji su često predmet direktnog zastrašivanja„, ocenjuje se u izveštaju međunarodne grupe sa sedištem u Stokholmu.
Izbori su, dodaje se, generalno reprezentativni, ali glasanje je bilo narušeno nepravilnostima, uključujući fizičko zastrašivanje.
„U oblasti pravosuđa, prakse su usklađene sa zahtevima EU, ali je pravosudni sistem i dalje pod političkim pritiskom„, navodi se u dokumentu.
IDEA ocenjuje da će srpsku politiku u narednoj deceniji oblikovati odnosi s Kosovom, pristupanje Evropskoj uniji i „pojava (ili ne) kredibilnog izazova Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci„.
Kada su u pitanju prve dve oblasti, bilo je malo znakova promena, navodi IDEA i podseća da Briselski sporazum i dalje nije primenjen.
„Srbija nastavlja da bude saveznik Rusije uprkos ratu u Ukrajini, i sada se prvi put većina Srba protivi pridruživanju EU„, navodi se u izveštaju.
Na unutrašnjem planu zabrinutost zbog životne sredine, kvaliteta života i korupcije sve više pokreće političku opoziciju i masovnu mobilizaciju.
„Ostaje da se vidi da li će se to raspoloženje pretvoriti u značajne i održive dobitke za opozicione partije„, navodi se u izveštaju.
Indeks globalnog stanja demokratije pokazuje da je Srbija najbolju ocenu dobila u oblasti osnovnih prava (0,59 od 1), a najlošiju za „nepristrasnu administraciju“ (0,39).
„Prethodnih godina demokratski pad se manifestovao u podatributima Indeksa za čiste izbore, slobodne političke partije, građanske slobode i efikasan parlament. U narednom periodu ovo će verovatno ostati ključni indikatori, zajedno sa onima u oblasti nezavisnosti pravosuđa, integriteta medija i odsustva korupcije„, zaključuje su u delu izveštaja o Srbiji.
