Srbija i Makedonija mogu očekivati deo posebnih sredstava od 500 miliona evra, mahom humanitarne pomoći EU prevashodno Turskoj i zemljama u okruženju Sirije, o čemu će biti govora na ministarskoj konferenciji 8. oktobra u Luksemburgu, najavili su 5. oktobra u Briselu zvaničnici Evropske komisije.
Cilj hitnih i srednjoročnih mera EU, o kojima na konferenciji treba da se saglase svi učesnici, jeste da se uspostavljanjem nadzora na spoljnim granicama EU i mestima popisa razluči ko su izbeglice koje mogu dobiti azil, a ko ekonomski migranti koji ne to nemaju pravo.
Glavne "vruće ulazne tačke" (hot-spots) za utvrđivanje ko su i odakle dolaze imigranti i da li mogu da uđu na teritoriju EU i dobiju azil biće na granicama Grčke i Italije.
Zvaničnici Evropske komisije naglasili su da je nužan odlučan dogovor i zajedničke mere članica EU, ali i zemalja iz kojih dolaze i kroz koje prolaze izbeglice i migranti, da bi se izbeglička kriza zaustavila i stavila u zakonske i kontrolisane okvire.
S tim ciljem je za 8. oktobar u Luksemburgu sazvana konferencija o "izbegličkoj ruti" istočnog Sredozemlja i Zapadnog Balkana.
Na tom skupu će ministri unutrašnjih i inostranih poslova EU, zemalja izvan EU uključenih u Šengenski prostor, Srbije, Makedonije i drugih država Zapadnog Balkana, kao i Turske, Jordana i Libana, usvojiti političku izjavu o zajedničkim merama i politici da se omogući zbrinjavanje ratnih izbeglica i zaustavi priliv migranata koji dolaze u Evropu iz materijalnih razloga.
Evropska unija je već ranije najavila da će obezbediti Turskoj milijardu evra i još toliko Jordanu i Libanu za podmirivanje potreba ukupno četiri miliona pretežno sirijskih izbeglica na teritoriji tih zemalja.
Zvaničnici u Briselu su naglasili da će EU prihvatiti doseljavanje stotina hiljada ratnih izbeglica i da očekuje da to prihvate i države u drugim delovim sveta, uključujući bogate arapske zemlje Persijskog zaliva.
Glavni cilj sveukupnih hitnih i srednjoročnih mera EU, o čemu na ministarskoj konferenciji u Luksemburgu treba da se saglase svi učesnici, jeste da se uspostavljanjem jakog nadzora na spoljnim granicama Unije i mestima popisa i utvrđivanja identiteta razluči ko su izbeglice iz ratova i progona koji mogu dobiti azil u EU, a ko su ekonomski migranti koji ne to nemaju pravo.
Glavne "vruće ulazne tačke" (hot-spots) za utvrđivanje ko su i odakle dolaze imigranti i da li mogu da uđu na teritoriju Unije i dobiju azil, biće na granicama Grčke i Italije, objasnili su zvaničnici EK, naglasivši da takvih punktova za proveru i popis imigranata ne može biti i u Srbiji i Makedoniji, jer zato nema zakonske podloge.
Na pitanje da li će to značiti da će izbeglice koje su jednom proverene na grčko-turskoj granici onda samo neometano prolaziti kroz Makedoniju i Srbiju i biti bez prepreka primane dalje u članice Unije, počev od Hrvatske i Mađarske, funkcioneri EK su rekli da se upravo očekuje zajednički sveobuhvatni dogovor.
Oni nisu mogli da kažu kako se očekuje da to konkretno prihvati Mađarska, koja, kao i recimo Bugarska ili Španija, ima ograde na granicama da bi sprečila ulazak izbeglica i migranata, napomenuvši da bi zajednička politika i saradnja morala ukloniti napetost na granicama.
EU je pripremila, kako je rečeno, niz opipljivih mera za osetnu humanitarnu i stručnu pomoć za upravljanje granicama svim zemljama koje trpe pritisak stotina hiljada izbeglica i migranata, kao i razbijanje mreža organizovanog kriminala preko kojih ide veliki deo imigranata.
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
