Njujork, 20. januar 2019. – U Srbiji je tokom 2018. godine ostvaren mali napredak na polju zaštite ljudskih prava, objavila je međunarodna organizacija Hjuman rajts voč (Human Right Watch).
U godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava, HRW je kao probleme, između ostalih, naveo gušenje slobode medija i napade na novinare, manjkavost u nalaženju trajnih rešenja za izbeglice i u sistemu dodele azila, nekažnjivost za ratne zločine i napade na pripadnike LGBT populacije.
I u delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo, kao problem se navode sloboda medija i napadi na novinare, kao i nastavak tenzija između Albanaca i Srba na severu Kosova.
Prema nalazima izveštaja HRW o stanju ljudskih prava u svetu u 2018. godini, u delu o slobodi medija u Srbiji ocenjeno je da je položaj novinara i dalje nesiguran, uz napade, pretnje i tužbe zbog izveštavanja o osetljivim pitanjima.
"Nastavljeni su napadi i pretnje protiv novinara, uz neodgovarajuće reakcije srpskih vlasti. Provladini mediji i dalje su sprovodili praksu klevetanja nezavisnih medijskih kuća i novinara", piše u izveštaju.
Dodaje se da je između januara i sredine avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo 50 slučajeva nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, uključujući četiri fizička napada i 18 slučajeva zastrašivanja novinara od državnih zvaničnika.
U delu izveštaja o odgovornosti za ratne zločine navedeno je da su krivična gonjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima napredovala sporo, uz nedostatak neophodne političke podrške.
"Krivično gonjenje ratnih zločina i dalje zaostaje usled nedostatka političke volje i adekvatnih resursa, i slabih mehanizama za podršku svedocima. Mali broj visokih zvaničnika upletenih u ozbiljna ratna nedela odgovarao je pred srpskim sudovima", piše u izveštaju.
Zaključak dela izveštaja posvećenog migrantima, tražiocima azila i dugoročno raseljenima ocenjeno je da je azilni sistem i dalje je manjkav, a da uslovi za tražioce azila nisu poboljšani.
Ukazuje se da novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti, čiji je cilj usaglašavanje srpskog zakonodavstva s međunarodnim i EU standardima, u okviru definicije izbeglica sadrži i pojam žrtve nasilja na osnovu roda i rodnog identiteta, kao i poboljšane odredbe koje se tiču dece bez pratnje ili razdvojene dece koja potražuju azil, ali da takođe predviđa i pritvor za tražioce azila, ograničena sloboda kretanja i ubrzani postupak rešavanja zahteva za azil.
"Proces odlučivanja o azilu i dalje je bio neadekvatan, uz niske stope priznavanja i duga odlaganja donošenja odluka", navedeno je u izveštaju.
Prema navodima izveštaja, načinjen je slab napredak u pravcu trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova na Balkanu, koji žive u Srbiji.
Što se tiče branilaca ljudskih prava, oni su i dalje radili u neprijateljskom okruženju, a onlajn pretnje upućene aktivistima predstavljale su redovnu pojavu, dok su istrage bile spore, ocenio je HRW.
U Srbiji su i 2018. godine članovi i aktivisti LGBT zajednice bili meta fizičkih napada i pretnji, pri čemu istraga tih zločina teče sporo, a krivični progon je redak. U izveštaju se, ipak, navodi da je Prajd parada u septembru u Beogradu protekla bez većih izgreda.
Navodi se da je srpska vlada 2018. godine nastavila da radi na integraciji u obrazovni sistem dece sa smetnjama u razvoju i da je nastavljeno sa smeštanjem takve dece i odraslih u institucije, ali da je sada na vladi da usvoji plan da se osobe sa smetnjama u razvoju izmeste iz ustanova i da im se pruži podrška da žive u zajednici.
Na Kosovu je, prema oceni HRW, napredak na polju unapređenja zaštite ljudskih prava tokom 2018. godine bio spor, uz nastavljene tenzije između Srba i kosovskih Albanaca, naročito na severu.
"U avgustu su srpski i kosovski lideri najavili kontroverzni plan o izmeni granica između Srbije i Kosova, kao deo mirnog sporazuma dve zemlje. Ovaj plan je izazvao zabrinutost zbog posledica koje bi transfer stanovništva, do kojeg bi doveo, imao po ljudska prava", piše u izveštaju o stanju ljudskih prava.
Podseća se da je Skupština Kosova u martu ratifikovala sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je bio zahtev EU za viznu liberalizaciju Kosova, kao i da je početak rada specijalnog suda za teške ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998–1999 bio odlagan usled promene na poziciji specijalnog tužioca.
U delu izveštaja HRW koji se odnosi na Kosovo navodi se i da su novinari bili suočeni s pretnjama i zastrašivanjem, a da je krivično gonjenje zločina počinjenih protiv njih bilo je sporo.
U izveštaju, HRW je naveo da je BiH postigla ograničeni uspeh u rešavanju dugotrajnh problema u oblasti ljudskih prava, a kao primer se navod izostanak ustavnih promena koje bi i pripadnicima nacionalnih manjina obezbedile da mogu da budu birani na funkcije.
Navodi se i da vlasti BiH pružile osnovnu podršku hiljadama izbeglica koje su tokom 2018. godine stigle u Bosnu, da su novinari i dalje bili suočeni sa pretnjama i uplitanjem u njihov posao i da su suđenja za rane zločine tekla sporo.
HRW je ocenio da u Evropskoj uniji trendovi u oblasti ljudskih prava nisu u potpunosti pozitivni i da današnje autokrate nastoje da potkopaju demokratiju i pridobiju podršku tako što demonizuju ranjive manjine i od njih prave žrtvenog jarca. Autokratski lideri, kako se navodi, nastojali su da oslabe ravnotežu u sistemu tripartitne podele vlasti, nezavisno pravosuđe, slobodne medije i organizacije civilnog društva.
U izveštaju se, međutim, ocenjuje da je 2018. godinu obeležio i globalni trend suprotstavljanja takvim zloupotrebama autokratskih lidera, i da su to širom sveta, u EU i u Ujedinjenim nacijama, činile koalicije država, često uz podršku civilnog društva i građanskih protesta, prenosi Euractiv.
