Zagreb, 09. septembar 2016. – Građani Hrvatske glasaće 11. septembra drugi put u deset meseci za poslanike u parlamentu, a predviđa se da neće biti apsolutnog pobednika, pa će dosad vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) ponovo morati da traže partnere za sastavljanje vlade.
Neki analitičari ne isključuju ni mogućnost velike koalicije SDP i HDZ, ukoliko bi se ponovo pokazalo da nijedna stranka ne može da formira stabilnu većinu, a s obzirom da se treći po snazi Most pokazao kao nepouzdan partner. Pravo glasa ima oko 3,8 miliona birača koji će izabrati 151 poslanika u Saboru, prenosi Beta.
Novu vladu sastaviće ona opcija koja će biti uspešnija u postizbornim koalicijama a, iako ankete pokazuju da će relativna pobeda pripasti Narodnoj koaliciji okupljenoj oko SDP, smatra se da veći koalicioni potencijal ima HDZ.
Njima je kao desnoj partiji bliži Most, čija bi podrška kao treće snage u zemlji opet mogla da bude presudna, ali ne i dovoljna za formiranje vlade.
"Dosad su SDP ili HDZ relativno lako sastavljali vladu, ali se posle prošlih izbora to promenilo. To je za Hrvatsku nova politička okolnost, a čini se da će se ponoviti", izjavio je 9. septembra za agenciju Beta profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Berto Šalaj.
Iako je vlada HDZ i Mosta zbog afera i međusobnog nepoverenja pala posle samo pet meseci, Šalaj ocenjuje da i dalje veće šanse za formiranje vlade ima HDZ. On smatra da su toj stranci skloniji čelni ljudi Mosta, koji su konzervativnog usmerenja i bliski Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj.
Uz to je novi predsednik HDZ Andrej Plenković najavom okretanja stranke prema centru i odustajanjem od radikalne retorike svog prethodnika Tomislava Karamarka i ekstremnih stranaka ponovo otvorio vrata manjinama.
Novi lider HDZ i kandidat te stranke za premijera, 46-godišnji bivši diplomata i aktuelni poslanik u Evropskom parlamentu Andrej Plenković u kampanji je isticao da HDZ želi da vrati verodostojnost i da ga čvrsto pozicionira u desnom centru kao evropsku demohrišćansku stranku
Glavnog konkurenta za premijera, lidera SDP Zorana Milanovića (49) Plenković je nazvao neuspešnim bivšim premijerom i optužio ga da je kao premijer štitio ubice bivše jugoslovenske tajne službe.
Milanović je, s druge strane, ukazivao da je HDZ, bez obzira na novo lice u vrhu stranke, ostao isti, o čemu kako je rekao, svedoči i to što je najkontroverzniji kadar bivše vlade Zlatko Hasanbegović dobio visoko mesto na izbornoj listi stranke.
I ostali predstavnici Narodne koalicije ukazivali su na Hasanbegovićeve ranije izjave u kojima je negirao antifašizam i veličao ustaštvo. Uz to je lider SDP zaoštrio retoriku i prema aktuelnoj vlasti u Srbiji, podsećajući na ratnu prošlost predsednika i premijera Srbije.
Iako su u kampanji pokušali da istaknu svoje razlike, u javnosti, međutim, nije prošlo nezapaženo da Milanović i Plenković imaju puno više zajedničkog. Njihovo poznanstvo i karijere vezane su uz Ministarstvo spoljnih poslova gde su obojica počeli da rade devedesetih.
To je podstaklo i sve češće analize u kojima se ne isključuje mogućnost stvaranja velike koalicije SDP i HDZ, ukoliko bi se ponovo pokazalo da nijedna stranka ne može da formira stabilnu većinu, a Most se već ranije pokazao kao nepouzdan partner.
Nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji je kandidat na listi SDP-ove Narodne koalicije, izrazio je uverenje da će ta koalicija uspeti da formira vladu bez Mosta, ali da, ako to ne bude uspelo, treba ići na veliku koaliciju.
"U tom slučaju, treba ići na veliku koaliciju, da prestane međusobno prepucavanje, da se podele resori, svako preuzme svoju odgovornost i da počne da se radi", rekao je Mesić za agenciju Beta.
Poslednja predizborna istraživanja pokazuju da bi koalicija okupljena oko SDP mogla da osvoji svega nekoliko mandata više od HDZ, s tim da HDZ može da računa na sigurna tri mandata koja tradicionalno osvaja u dijaspori. Tako bi razlika između dve opcije bila minimalna.
Tako se Narodnoj koaliciji predvođenoj SDP, u kojoj su Hrvatska narodna stranka, Hrvatska seljačka stranka i Hrvatska stranka penzionera, predviđa relativna pobeda, a broj mandata varira od 55 do 62 mandata.
HDZ i partnerima pripašće između 53 i 55 mandata, uz tri mandata dijaspore, dok će Most osvojiti 12 mandata, što je sedam manje nego na izborima krajem 2015. godine.
U parlament će i Živi zid i koalicija okupljena oko zagrebačkog gradonačenika Milana Bandića, ali je tačan broj mandata teško predvideti, jer je, prema anketama, dosta graničnih. Sigurna tri mandata osvaja Istarski demokratski sabor, koji tradicionalno ide u koaliciju sa SDP-om.
Pravo glasa ima oko 3,8 miliona birača koji će izabrati ukupno 151 poslanika u Saboru na mandat od četiri godine. Hrvatska je podeljena na deset izbornih jedinica u kojima se bira po 14 poslanika, a tri poslanika bira dijaspora u posebnoj 11. izbornoj jedinici.
Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika, od kojih najmanje tri mesta pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini. Manjine mogu da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici ili po mestu prebivališta u nekoj od deset preostalih jedinica za opšte liste.
