Zagreb, 11. maj 2018. – Hrvatska vlada usvojila je strategiju kojom se prelazak sa nacionalne na zajedničku evropsku valutu planira za pet do sedam godina.
Opozicija smatra da uvođenje evra umesto kune nije u najboljem hrvatskom interesu.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da je najnovija članica EU spremna da uradi sve što treba da zameni kunu evrom i da će usvajanje evropske valute biti dobro za zemlju.
Novom strategijom utvrđuju se troškovi prelaska na evro i ekonomske dobrobiti, kao i proces koji će se poštovati, ali se ne navode rokovi.
Plenković, bivši evroposlanik, kaže da je Hrvatska "dostigla relativno visok nivo konvergencije" sa kriterijumima EU za prelazak na evro.
Glavni izazov Hrvatske je smanjenje javnog duga koji se spustio na 78% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i očekuje se da 2021. bude 65%. Premijer tvrdi da to smanjenje pokazuje da njegova vlada vodi "odgovornu ekonomsku politiku".
Predviđeno je i osnivanje nacionalnog saveta za prelazak na evro koji će pratiti ključne makroekonomske kriterijume – stabilnost valute, inflaciju, pre nego što zvanično počne proces priključenja zoni evra.
Nisu svi zadovoljni što Hrvatska planira prelazak na evro. Ivan Vilibor Sinčić, lider sve popularnije populističke partije, rekao je 10. maja da je Plenkovićevo "manevrisanje" samo deo premijerovog plana da eventualno pokuša da postane predsednik Evropske komisije.
Sinčić, koji vodi Živi zid, novinarima je rekao da bi napuštanje kune, simbola nacionalnog suvereniteta, imalo "štetne ekonomske posledice" i da zemlje na periferiji zone evra ostaju "sekundarne u odnosu na jezgro".
Međutim, ministarka ekonomije Martina Dalić kaže da je Hrvatska "veoma dobar kandidat" za ulazak u zonu evra i ukazuje da je veliki deo štednje u evrima. Ona je potvrdila da za ceo proces treba "između pet i sedam godina".
Hrvatska je ušla u EU 2013. godine i želi da bude članica i zone evra i šengenske zone.
Iako se od novih članica EU očekuje da pređu na evro, Danska i Velika Britanija su se izborile za mogućnost da izaberu (opt-outs), dok ostale, poput Švedske, optužuju da izbegavaju neizbežno.
Poljska, Mađarska i Češka nemaju planove za skori ulazak u zonu evra., prenosi Euractiv.
