Konsultativno saslušanje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o medijima, koje je Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu Skupštine Crne Gore prethodno zakazao jednoglasnom odlukom, otkazano je jer se članice i članovi Odbora iz Demokratske partije socijalista (DPS) Milorad Vuletić, Husnija Šabović, Marta Šćepanović, Veljko Zarubica i Šefkija Murić nisu pojavili na zakazanoj sednici.
Tako je demonstrirano nepostojanje političke volje da se razgovara o Predlogu zakona ali i nedostatak političke kulture da se takav potez najavi kolegama i koleginicama iz Odbora i pozvanim učesnicima rasprave, koji su na nju blagovremeno došli, neki i uprkos godišnjim odmorima.
Očigledno je da i posle sedam meseci otkako je na obrazloženi predlog HRA pomenuti Odbor 7.12.2015. odlučio da održi raspravu o potrebi za izmenama i dopunama Zakona o medijima, političke volje vladajuće partije DPS za razgovorom na tu temu još uvek nema.
Inače, Skupština Crne Gore do sada nikada nije održala raspravu o stanju medijskih sloboda, zakona i prakse, uprkos očekivanjima Evropske komisije (videti Smjernice za podršku slobodi i integritetu medija na Zapadnom Balkanu i u Turskoj od 2014-2020. godine). Konsultativnim saslušanjem je skupštinski odbor taj nedostatak donekle mogao da nadomesti. Takođe, Evropska komisija od Mišljenja o prijemu Crne Gore u Evropsku uniju 2010. godine, zaključno sa izveštajem o Crnoj Gori 2015. godine kontinuirano preporučuje Crnoj Gori da nađe način da sudovi dosledno primenjuju evropske standarde slobode izražavanja.
Zahvaljujući poslanicima Rifatu Rastoderu, Dritanu Abazoviću i Zoranu Miljaniću koji su u njihov Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o medijima uvrstili i konkretne predloge HRA na temu usvajanja standarda iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i uputili u skupštinsku proceduru, omogućeno je da se u Skupštini Crne Gore konačno 25.7.2016 u plenumu razgovara o predloženim izmenama Zakona o medijima.
Rasprava se na žalost svela na iščuđavanje poslanika nad evropskim standardima, koji se već nalaze u zakonima u okruženju i uveliko primenjuju širom Evrope. Rasprava je očigledno pokazala da je i za razumevanje i prihvatanje evropskih standarda pre svega neophodna politička volja.
HRA žali što je propuštena prilika da stručna javnost na poziv Odbora učestvuje na saslušanju i „pomogne i članovima odbora u odlučivanju o ovom zakonu, ali i ukupnoj javnosti u sagledavanju njegove sadržine“ (kako je u pozivu navela predsedavajuća Snežana Jonica).
HRA se za dopune i izmene Zakona o medijima Crne Gore javno zalaže poslednjih šest godina, od novembra 2010. O potrebi za izmenama ovog zakona dva puta smo upoznavali nadležne ministre i druge predstavnike Vlade. Međutim, očigledno je da i pored najbolje volje i truda da učinimo da dođe do poboljšanja medijskog sistemskog zakona, politička volja onih koji o tome odlučuju može biti podstaknuta samo sa neke druge mnogo uticajnije adrese.
Izvor: Akcija za ljudska prava (HRA)
