Amsterdam, 19. jul 2019. – Holandski vrhovni sud podržao je odluku nižeg suda da je Holandija delimično odgovorna za smrt oko 350 muslimanskih muškaraca koje su ubile snage bosanskih Srba za vreme masakra u Srebrenici 1995. godine.
Predsedavajući sudija Kes Strefkerk rekao je da holandski pripadnici mirovnih snaga UN snose delimičnu odgovornost za te smrti zato što su vojnici evakuisali muslimanske izbeglice iz holandskog vojnog logora znajući da su u „ozbiljnoj opasnosti da budu zlostavljani i ubijeni„, prenosi AP.
Sud je naveo da holandska država ima odgovornost 10%, pošto je tolika verovatnoća da su holandski vojnici mogli da spreče ubistva, prenosi BBC.
Sud je smanjio procenat odgovornosti holandske države u odnosu na 30%, koliko je izrekao Apelacioni sud 2017. godine, javlja Frans pres.
Najviši holandski sud je shodno tome smanjio iznos koji rođaci ubijenih muškaraca mogu da traže na ime odštete od holandske države.
Srebrenica je tokom rata u BiH (1992-1995) bila proglašena zaštićenom zonom, a čuvala ju je jedinica holandske vojske u sastavu međunarodnih mirovnih snaga UN raspoređenih u BiH.
Lako naoružani, holandski vojnici koji nisu imali podršku iz vazduha i koji su bili pod vatrom, bili su prinuđeni da napuste enklavu prepuštajući je snagama bosanskih Srba koji su odveli i ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Udovice i majke žrtava genocida u Srebrenici 1995. godine optužile su Holandiju da je odgovorna za smrt njihovih bližnjih i pred Okružnim sudom u Hagu iznele da su holandski vojnici, pripadnici „plavih šlemova“ UN, bili dužni da ih zaštite.
„Holandska država ima vrlo ograničenu odgovornost u slučaju koji su podnele Majke Srebrenice. Ta odgovornost je ograničena na 10% štete koju su podnele porodice oko 350 žrtava„, naveo je holandski Vrhovni sud.
Vrhovni sud je rešavao žalbu na presudu nižeg suda iz 2017. godine prema kojoj je holandska vlada delimično odgovorna za smrti tih ljudi na kraju bosanskog rata 1992-1995. godine.
U januaru je pravni savetnik Vrhovnog suda izdao neobavezujuće mišljenje u kome je nazvao presudu o ograničenoj odgovornosti iz 2017. godine „neracionalnom“ i naveo da ona ne može biti podržana, prenosi Euractiv.
