Beograd, 25. januar 2018. – Suočavanja sa prošlošću nema zato što je mali broj društvenih aktera zainteresovan da se bavi materijalnom građom kojom raspolažemo, a koje ima na pretek.
U svom tekstu “Posle Haškog tribunala: zašto nema suočavanja s prošlošću?” Stefan Radojković otvara pitanja tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću u Srbiji u kontekstu zatvaranja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatijeg kao Haški tribunal.
Stefan zapravo navodi nekoliko raznorodnih mehanizama tranzicione pravde sprovedenih nakon oružanih sukoba na različitim teritorijama i u različitim vremenskim periodima (Nemačka nakon Drugog svetskog rata, Južnoafrička Republika nakon aparthejda i Španija nakon vladavine Franciska Franka).
Izučavanje tih mehanizama i ocena njihove (ne)uspešnosti može biti veoma poučna i zanimljiva ali u ovom slučaju taksativno navođenje različitih primera ni na koji način ne odgovara na pitanje šta je sa suočavanjem sa prošlošću u Srbiji i zašto do njega ne dolazi.
Tekst Jovane Prusine, u celosti, možete pročitati na sajtu slobodniugao.rs
