Prvih pet meseci primene novog načina finansiranja medija pokazali su brojne manjkavosti i veliku nespremnost svih učesnika u ovom procesu da se jednom revolucionarnom iskoraku kada je javni interes u pitanju pristupi odgovorno.
Organi javne vlasti uglavnom misle da dosadašnju praksu finansiranja medija jednostavno mogu da „preobuku u novo odelo” koje donosi novi medijski zakon o javnom informisanju. Posledica je finansiranje istih onih (čitaj podobnih) medija kao i ranije, dok mediji koji nisu imali pristupa javnim fondovima, uglavnom i dalje ostaju bez podrške.
Izgleda da se niko nije potrudio da jasno objasni da više ne može tako. Novi zakon je donet upravo da bi se stalo na put neprirodnoj, godinama pothranjivanoj praksi „davanja infuzije“ određenim medijima i iznurivanja do propasti onih drugih koji se upravo bave kontrolom javne vlasti, a ne njihovim PR-om.
S druge strane, mediji koji su naviknuti na svoje parče kolača iz javne kasice, koju inače pune građani, i dalje smatraju da je dovoljno da u svojim „projektima” napišu koliko su oni bitan faktor u javnom informisanju tih istih građana, da svoj „doktorski rad“ jednostavno nazovu „javno informisanje od značaja za građane“ i da očekuju da obećani kolač stigne. Tragično je da ovo prolazi. I to masovno.
Ceo tekst možete pročitati na cenzolovka.rs.
