Beograd, 26. jun 2018. – Nakon što je Srbija otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa EU, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Suzana Grubješić rekla je da je važno da se pregovarački proces odvija, mada ćemo ovim tempom tek krajem 2023. uspeti da otvorimo sva poglavlja, a teži deo posla je zatvaranje, koje sledi.
Na međuvladinoj konferenciji Srbije i EU otvorena su dva pregovaračka poglavlja, 13 (ribarstvo) i 33 (finansijska i budžetska pitanja) i Srbija sada ima 14 otvorenih poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.
Srbija je, međutim, bila spremna za pet poglavlja i u Brisel je poslato pet pregovaračkih pozicija, rekla je Grubješić za Euractiv i agenciju Beta.
"Optimisti će reći dobro je, proces teče, naravno važan deo je otvaranje, s tim se delimično slažem. Ipak, činjenica da otvaramo dva po dva poglavlja ne može da bude izvor zadovoljstva ovde u Srbiji", istakla je ona.
Generalna sekretarka EPuS smatra da bi proces trebalo da ide mnogo brže i ukazuje na primer Crne Gore kojoj su ostala još dva poglavlja pa da sva otvori.
"Naravno, mi pregovaramo po novim, striktnijim pravilima koja mogu da ubrzaju ili da uspore proces otvaranja poglavlja", rekla je Grubješić.
To, kako je podsetila, u slučaju Srbije znači da dva poglavlja, 35 (normalizacija odnosa sa Prištinom) i 23 (pravosuđe i osnova prava) imaju suspenzivno pravo, "odnosno ukoliko se proceni da nema napretka u jednom od ta dva ili u oba, onda se ne dozvoli otvaranje nekih poglavlja ili nam se ovako puste samo dva".
Grubješić je rekla i da je mnogo važnije od samog otvaranja i broja otvorenih poglavlja ono što dolazi posle, a to je zatvaranje, dodajući da ova dinamika ne može da bude zadovoljavajuća, jer ćemo tako tek na kraju 2023. uspeti da otvorimo sva poglavlja.
"Međutim, ne treba da budemo iznenađeni što su samo dva poglavlja otvorena, uzimajući u obzir situaciju u samoj EU" kazala je Grubješić i istakla da je važno da "proces pridruživanja teče makar i ovom dinamikom, da se održava u životu".
Kada je reč o regionu, Grubješić smatra da će, ako se Albaniji i Makedoniji krajem nedelje ne odobri početak pregovora sa EU, to biti loša poruka za region i za čitav proces pridruživanja i pristupanja zato što su i Makedonija i Albanija učinile sve što se od njih tražilo.
Ocenjujući nastavak dijaloga Beograda i Prištine kao dobru vest, Grubješić je rekla da njegov cilj treba da bude rešenje prihvatljivo za obe strane, koje će biti pravično, pravedno, dugotrajno i održivo jer bez održivog rešenja između Beograda i Prištine ne možemo da računamo da ćemo brže ići prma EU.
Prema njenim rečima, zamrznuti konflkt je situacija u kojoj bismo zamrzli i sve ostale aktivnosti.
"Zamrznuti konflikt značio bi zamrznute evropske integracije, što za sobom vuče čitav niz posledica", zaključila je generalna sekretarka EPuS.
Problem migranata koji muči Evropu ne treba da se prebacuje na druge jer Zapadni Balkan nije deo problema ali može da bude deo rešenja, pri čemu sabirni centri na Balkanu nisu rešenje, ocenila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Suzana Grubješić.
Ona je danas rekla da je paradoks da je ove godine samo 40.000 migranata ušlo u EU, što je mali procenat u odnosu na krizu 2015, ali da sada EU zbog migranata doživljava veliku političku krizu.
Pitanje migranata bilo je glavna tema neformalnog samita 16 članica EU održanog 24. juna a biće glavna tema i na samitu EU 28-29. juna.
Generalna sekretarka EPuS kazala je da EU pokušava da nađe evropsko rešenje koje bi zadovoljilo sve članice ali da je teško doći do jedinstvenog rešenje koje je preko potrebno Uniji.
Ukazujući na neke predloge za otvaranje kampova za prihvat migranata u Severnoj Africi i na Balkanu, Grubješić je rekla i da to pitanje ima svoje pravne i praktične probleme koje su to zemlje, da li će one pristati i pod kojim uslovima.
Grubješić je istakla da problem migranata s kojim Evropa ne može da se nosi ne treba prebacivati na druge jer Zapadni Balkan nije deo problema.
"Zapadni Balkan može samo da bude deo rešenja a rešenje nije da se na Balkanu prave sabirni centri", kazala je ona i podsetila da je, za razliku od nekih članica EU, "Zapadni Balkan pokazao ljudsko i humano lice tokom migrantske krize".
Prema njenom mišljenju, ono što je neophodno i pravac u kojem će se najverovatnije ići je promena politike azila i Dablinskih pravila.
"Teško je očekivati da se sada donese zajednička odluka s kojom bi se svi složili i da to bude univerzalno evropsko rešenje", rekla je Grubješić.
