1. Početna
  2. Borba protiv korupcije
  3. Građani su nesigurni oko koncepta uzbunjivanja

Građani su nesigurni oko koncepta uzbunjivanja

uzbunjivač

Sarajevo, 29. april 2017. (Dr Radu Kotići/rcc.int) – Savet za regionalnu saradnju je nedavno objavio studiju u kojoj su procenjivani stavovi građana o uzbunjivanju kao važnom alatu za borbu protiv korupcije, koji promovišu vlade kroz uvođenje zakonske zaštite za širok raspon dela koja se vrše u cilju odmazde, kao i agencija zaduženih za istraživanje prijava. 

Anketa je obuhvatila 7.000 ljudi na Zapadnom Balkanu, a njihovi stavovi o uzbunjivanju mereni su na osnovu skupa ključnih pitanja, između ostalog o prihvatljivosti uzbunjivanja, najboljem načinu da se nešto učini protiv nezakonitih radnji i stavovima o korišćenju medija i interneta za razotkrivanje nezakonitih radnji.

Pokazalo se da je uzbunjivanje jedan od najefektivnijih načina za razotkrivanje i borbu protiv kriminala i korupcije, a Srbija je usvojila sveobuhvatan zakon o uzbunjivačima kojim nastoji da pruži zaštitu od odmazde zaposlenima u vladinom sektoru i preduzećima koji prijave nezakonite radnje na radnom mestu. Od stupanja na snagu ovog zakona u junu 2015. godine, nekoliko uzbunjivača koji su bili izloženi viktimizaciji već je vraćeno na svoja radna mesta. Retko gde je novi zakon o zaštiti uzbunjivača funkcionisao tako efikasno i tako brzo nakon stupanja na snagu.

Uprkos jakom zakonu o zaštiti uzbunjivača u Srbiji, rezultati istraživanja pokazuju da je veliki deo građana i dalje veoma nesiguran oko mnogih pitanja vezanih za prijavljivanje kriminala i korupcije – uključujući suštinsko pitanje da li uzbunjivače treba zaštititi od odmazde. 

Ove snažne sumnje i dalje su prisutne uprkos kampanjama protiv korupcije koje su navodno obuhvatile 80% stanovništva i medijski popraćenom radu Poverenika za informacije od javnog značaja Srbije. Istraživanje je pokazalo da među građanima postoje značajne nesigurnosti oko samog koncepta uzbunjivanja, uloge uzbunjivača u prijavljivanju nezakonitih radnji i posledica podnošenja prijave.

Više od jedne trećine ispitanika nisu znali da kažu:

•    da li je opšteprihvatljivo ili neprihvatljivo da se ozbiljne nezakonite radnje prijave otkrivanjem informacija iznutra (36 %);

•    da li treba kazniti ljude koji podnesu prijavu (35 %); i

•    da li se u organizacijama taji previše, nedovoljno ili prava količina informacija (36 %).

Svi ovi rezultati su znatno iznad regionalnog proseka.

Osim toga, više od polovine ispitanika (56%) nije znalo da kaže koji je najefektivniji metod za zaustavljanje nezakonitih radnji (npr. kontaktiranjem zvaničnika, novinara ili društvenih medija), ili su izjavili da ne postoji efektivan način. To je takođe iznad regionalnog proseka koji iznosi 43%.

45% ispitanika nije moglo potvrditi  da  su uvereni da bi prijavljivanje nezakonitih radnji imalo efekta.

Ovi rezutati ukazuju na duboku nesigurnost oko uloge građana u razotkrivanju i borbi protiv nezakonitih radnji, kao i oko poverenja u službena rešenja za borbu protiv korupcije. Dakle, potrebna je dodatna i značajna edukacija javnosti, kako bi se građani informisali o svojoj ulozi u borbi protiv korupcije vlasti i u preduzećima, a naročito o ulozi uzbunjivača u svemu tome.

Slični nalazi se odnose i na ispitanike koji pripadaju nekoj organizaciji. Veliki procenat ljudi nije znao da kaže:

•    da li rukovodstvo ozbiljno shvata pitanje zaštite uzbunjivača (53 %); 

•    da li su sigurni da bi prijava imala uticaja (45 %); i

•    da li se smatraju dužnim da interno prijave nezakonite radnje (44 %). 

Samo 10 % ispitanika je reklo da je objavljivanje u medijima najefektivniji način da se zaustave nezakonite radnje; regionalni prosek je 14%

Broj ljudi koji su se složili sa ovim izjavama – odnosno koji imaju optimistične stavove o uzbunjivanju – bio je ispod regionalnog proseka. Na primer, samo 25 % ispitanika je reklo da rukovodstvo ozbiljno shvata pitanje zaštite uzbunjivača – što je daleko ispod regionalnog proseka koji iznosi 37 %.

Takođe, samo 22 % ispitanika u Srbiji je reklo da je prijavljivanje nadležnim licima putem službenih kanala najefektivniji način da se zaustave nezakonite radnje. To je znatno ispod regionalnog proseka koji iznosi 30%. To upućuje na opšte nezadovoljstvo građana javnim organima vlasti i regulatorima (prema drugim istraživanjima). Čini se da postoji i nedostatak poverenja u medije. 10 % ispitanika je reklo da je objavljivanje u medijima najefektivniji način da se zaustave nezakonite radnje, što je ispod regionalnog proseka koji iznosi 14%

Pod ovim okolnostima, vladine institucije – naročito organi zaduženi za zaštitu uzbunjivača – treba da poboljšaju svoj učinak i više se angažuju na informisanju građana u ovoj oblasti, te da posebnu pažnju posvete vidljivosti slučajeva uzbunjivanja. Potrebno je da se uvede praćenje i javno izveštavanje o tome kako novi načini zaštite uzbunjivača zaista funkcionišu u praksi. To je neophodan deo izgradnje poverenja javnosti u uzbunjivanje i mere za borbu protiv korupcije uopšte.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…

Preporučujemo…