Građani Srbije grip leče antibioticima

Antibiotik

Od infekcija bakterijama otpornim na antibiotike samo u Evropi svake godine umre 25.000 ljudi i te infekcije prouzrokuju gubitke u zdravstvu i produktivnosti od 1,5 milijardi evra, upozorili su zvaničnici EU povodom Evropskog dana svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika koji se obeležava 18. novembra.

Istovremeno je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazalo da su ljudi širom sveta zbunjeni kada je reč o glavnim pretnjama po javno zdravlje i da ne razumeju kako da se spreči povećanje otpornosti na antibiotike. Među zemljama u kojima većina ne prepoznaje problem na pravi način je i Srbija u kojoj dve trećine ispitanika misli da se grip leči antibioticima.

Istraživanje SZO pokazalo je da 64% građana iz 12 zemalja prepoznaje problem povećanja otpornosti na antibiotike ali ne shvataju najbolje kako ga treba rešiti.

Takođe 64% ispitanika misli da treba uzimati antibiotike za lečenje grupa iako oni ne deluju na viruse, a 32% veruje da treba da prestanu da uzimaju antibiotike kada se osećaju bolje umesto da završe prepisanu dozu.

Među 510 ispitanika obuhvaćenih istraživanjem u Srbiji, nešto manje od polovine (46%) navelo je da je uzimalo antibiotike u poslednjih šest meseci pri čemu 81% kaže da su im ih prepisali lekari.

Većina ispitanika (83%) tačno je identifikovala urinarne infekcije kao bolesti koje mogu da se tretiraju antibioticima ali više od dve trećine (68%) pogrešno veruje da se prehlada ili grip mogu lečiti antibioticima.

Istovremeno je samo 60% ispitanika čulo za otpornost na antibiotike dok tek trećina (33%) misli da je to jedan od većih problema sa kojima se svet suočava.

Takođe, 81% ispitanika u Srbiji smatra da bi poljoprivrednici trebalo da daju manje antibiotika životinjama.

Istraživanje je obuhvatilo gotovo 10.000 ljudi iz Srbije, Rusije, Kine, Egipta, Indije, Indonezije, Barbadosa, Meksika, Nigerije, Južne Afrike, Sudana i Vijetnama.

Srbija među vodećim po prepisanim antibioticima

U Srbiji se antibiotici ne koriste racionalno i po učestalosti korišćenja te vrste lekova Srbija se svrstava među vodeće zemlje u Evropi, rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić.

On je na skupu o racionalnoj upotrebi antibiotika ukazao da to što se antibiotici ne koriste racionalno predstavlja upozoravajući signal za sve, a naročito za ljude iz struke.

"Problem je u dozi, vremenskom intervalu i dužini uzimanja antibiotika", rekao je Vekić i dodao da je Vlada Srbije obezbedila 700 miliona dinara za sređivanje zdravstvenih ustanova, što će predstavljati dobar preduslov za saniranje i spečavanje bolničkih infekcija.

On je kazao da će smanjivanje upotrebe antibiotika doprineti uštedama, kao i da će ta sredstva moći da se upotrebe za inovativne lekove i podsetio da 70 takvih lekova čeka da bude pušteno u promet.

Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić je rekao da otpornost na antibiotike nije nova pojava, ali da je jedan od ključnih zdravstvenih problema.

"Ako se ovaj fenomen nastavi, postoji rizik da mnoge infektivne bolesti neće biti moguće kontrolisati", kazao je Ilić.

Prema njegovim rečima, uzroci za to su prekomerno prepisivanje antbiotika, to što se pacijenti ne pridržavaju uputstava i prekidaju prerano terapiju, upotreba antibiotika u stočarstvu, neadekvatna kontrola bolničkih infekcija, loša higijena, kao i nedostatak razvoja novih antibitika.

"Više od 30% antibiotika je nepravilno propisano na primarnom nivou. Do 30% hirurške profilakse je nepravilno propisano. Oko 30% bolničkih troškova na lekove odlazi na antibiotike. Od 10 do 30% troškova za lekove se mogu umanjiti kroz program upravljanja antibioticima", dodao je Ilić.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Verica Ilić navela je da je u 2014. godini preko RFZZO u apotekama izdato 5.283.674 pakovanja antibiotika, dok je za devet meseci 2015. izdato 3.855.696 pakovanja.

"Prema proceni, do kraja godine ukupna potrošnja lekova na recept što se tiče antibiotika biće 5.140.928 pakovanja, što je za oko 3% manji broj u odnosu na 2014", kazala je ona i dodala da se najviše prepisuju amoksicilin i cefaleksin.

"Za antibiotike koji se izdaju na recept Republički fond je u 2014. izdvojio 1,5 milijardi dinara, odnosno oko 5% ukupne vrednosti sredstava koja se izdvajaju za lekove na recept. U ovoj godini se očekuje da će sredstva za antibiotike iznositi 1,2 milijarde dinara", kazala je direktorka RFZZO.

Bakterije otporne i na karbapeneme

Evropski komesar za zdravstvo Vitenis Andriukaitis istakao je da ljudi pate i umiru a da lekari ne mogu da ih leče jer neki antibiotici više ne deluju, što zahteva hitnu akciju na svim nivoima.

"Otpornost na antibiotike već dugo je prioritet Evropske komisije. Naša inicijativa 'Jedno zdravlje' uključuje sve aspekte otpornosti na antibiotike – zdravlje ljudi i životinja, bezbednost hrane i hraniva, prirodne sredine, istraživanje i inovacije i međunarodnu saradnju", istakao je Andriukaitis.

Evropski komesar je dodao da se poslednjih nedelja sreo sa ministrima zdravlja Grupe 7, kao i visokim predstavnicima SAD i Kine sa ciljem unapređenja saradnje u borbi protiv rasta otpornosti bakterija na antibiotike, kao i da blisko sarađuje sa članicama EU i međunarodnim partnerima kako bi se našlo globalno rešenje za taj globalni problem.

Novo istraživanje Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pokazuje da se situacija pogoršava kada je reč o većini bakterija i antibiotika koji su bili praćeni.

U barem tri zemlje (Italija, Grčka i Malta) otpornost na najnovije antibiotike iz grupe karbapenema postala je endemski problem, što znači da bolnice u tim zemljama nisu u stanju da leče pacijente inficirane bakterijama rezistentnim na antibiotike.

"Rezultati istraživanja pokazuju je pretnja od rasta otpornosti na antibiotike svaki dan sve veća. Ako se ne bude kontrolisala, otpornost na antibiotike može da vrati sat u medicini unazad za sto godina", upozorio je Andriukaitis.

Evropska komisija navodi i da prvi put podaci ukazuju na znatno smanjenje potrošnje antibiotika u pet evropskih zemalja – Danskoj, Luksemburgu, Sloveniji, Španiji i Švedskoj, iako potrošnja antibiotika u bolničkom sektoru i dalje raste.

Direktorka ECDC Andrea Amon (Ammon) ocenila je da dalje širenje bakterija otpornih na karbapeneme, grupu antibiotika najnovije generacije, razlog za ozbiljnu brigu u EU jer su alternative za lečenje inficiranih pacijenata ograničene.

"Ohrabruje što su mnoge članice EU preduzele mere da reše taj problem, donele su i nacionalne planove. Međutim, još mnogo toga treba uraditi na svim nivoima – lokalnom, nacionalnom i evropskom", istakla je direktorka Centra.

Kako je dodala, smanjenje potrošnje antibiotika u pet zemalja pokazuje da Evropa ide ka mnogo pametnijoj upotrebi antibiotika.

"Razborito korišćenje antibiotika u društvu i u bolnicama ključno je kako bi osiguralo da se od postojećih lekova dobije najviše", istakla je Andrea Amon.

Evropski dan svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika pod sloganom "Evropski dan svesti o upotrebi antibiotika i globalni zdravstveni izazovi otpornosti na antibiotike" obeležava se u više od 40 zemalja širom Evrope.

Istovremeno je ECDC partner SZO u prvoj Svetskoj nedelji svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika koja se obeležava pod sloganom "Antibiotici: Koristi pažljivo".

Evropski dan svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika, američka nedelja "Budi pametan sa antibioticima", kanadska i australijska nedelja svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika, kao i aktivnosti u Japanu i Novom Zelandu, treba da pokažu globalnu solidarnost u rešavanju problema otpornosti bakterija na antibiotike.

Izvor: euractiv.rs 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…