Drugi Dnevnik Radiotelevizije Srbije nije mesto javnog dijaloga, ni kontrolor vlasti, što se očekuje od javnog servisa, već je govor Dnevnika govor vlasti, izjavila je danas Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka.
Matić je, na predstavljanju rezultata istraživanja „Uticaj građana na medije“, rekla da su posmatrane emisije RTS Dnevnik u 19:30, Jutarnji dnevnik, „Ovo je Srbija„, Jutarnji program i „Građanin“ tokom jedne nedelje februara, marta, aprila i juna.
Prema njenim rečima, 30,3 odsto Dnevnika otpada na predstavnike vlasti, dok građani čine 7,5 odsto sadržaja dnevnika. Najviše su zastupljeni predstavnici republičke izvršne vlasti, dok je pokrajinska vlast potpuno ignorisana, a građani, i kada su zastupljeni, govore o nerelevantnim stvarima i temama.
Dnevnik pazi da od građana ne potiče nikakav kritički govor, usmeren protiv predstavnika vlasti, rekla je Matić.
Matić je ocenila da je Dnevnik pristrasan prema vlasti na mnogo načina, čime ne ispunjava funkciju da nepristrasno izveštava o stvarima od javnog interesa. Dnevnik favorizuje vlast, rekla je ona i navela primer intervjua premijera Aleksandra Vučića od osam minuta. Matić je ocenila i da je Dnevnik „beogradcentričan i ignoriše multietničku strukturu Srbije“. Ona je rekla da je analizirana i emisija „Ovo je Srbija“ i da se došlo do zaključka da to nije relevantan informativni program.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Vesna Marjanović rekla je da se nedavno vratila sa skupa u organizaciji Saveta Evrope na kojem se govorilo o ozbiljnom ugrožavanju medijskih sloboda, ne samo u članicama SE, već i nekim državama Evropske unije (EU).
Ekonomska kriza utiče na medijsku sliku i samim tim javni servisi imaju posebnu ulogu, istakla je ona.
Verujem da i ljudi u RTS znaju u kakvim uslovima rade i da ekonomski uticaju imaju veliku ulogu na proizvodnju programa, ali to ne sme biti izgovor, rekla je Marjanović.
Lično sam smatrala kada su usvajani zakoni da je ukidanje pretplate za javni servis opasna tekovina. Finansiranje kroz pretplatu je jedan od načina da RTS pravi autonoman i kvalitetan program, ocenila je ona.
Profesor na Pravnom fakultetu Union Saša Gajin ocenio je da medijska slika i situacija pokazuju da u realnosti nema gotovo ničega što odražava rešenja koja su predviđena u novim medijskim zakonima.
To poražava svakog ko se bavi medijskim pravom, poput mene, rekao je on.
Izvor: Medija centar Beograd/Fonet
