Beograd, 19. novembar 2019. – Podeljenost novinara, veoma izražen antagonizam i nepostojanje solidarnosti, to su, prema oceni novinarke Radio-televizije Srbije (RTS) Nade Gogić, neki od ključnih problema današnje medijske slike u Srbiji.
Onoliko koliko su podeljeni vlast i opozicija, tako su se prepolovili i podelili novinari koji rade u različitim medijima, ukazala je Gogić u serijalu razgovora Presstup Novinske agencije FoNet.
Prema njenim rečinma, “na konferenciji za novinare veoma često vidite da je tema i pitanje predstavnicima države baš to što je neki drugi mediji objavio, šta je neki drugi novinar pitao ili napisao„.
Na taj način se, kako pre objasnila, „želi da se i na javnom mestu čuje osuda ili kritika koja se tiče kolege„.
Urednica i voditeljka Jutarnjeg programa RTS smatra da je to jako loš signal, od kojeg nema vajde, ni pozitivnog efekta, već se samo prave nove podele i mržnja, koja je besmislena.
Ona ima vere u nove generacije novinara koje doživljava kao mudrije i veštije i naglašava da se sloboda i mogućnost da se slobodno radi moraju osvajati delić po delić.
“Ne mora to da bude neka velika, rovovska bitka, to je komadić po komadić, dan po dan, argument po argument„, istakla je Gogić.
Ona je uverena da tako „dođemo do toga da ne pristanemo da radimo ono što nas neposredni urednik ubeđuje da je ispravno, već da sami uradimo ono u štra verujemo da je u redu„.
Gogić navodi da bi regulative trebalo da postoje i da se unapređuju, ali je uverena da je više do samih novinara i njihovih ispravnih stavova.
Njihove hrabrosti i spremnosti da se za te stavove bore, ne samo na najvišem nivou, nego i u svom okruženju, u svojoj redakciji.
Ako su sigurni da je nešto ispravno, novinari moraju da budu odlučni, istakla je Gogić, koja misli da bi se granica već pomerila ako „novinar ne pristaje na ono na šta ne mora da pristane, na ono što je ispod njegovog nivoa i dostojanstva„.
Ona lično ne bi pristala na nametanje sagovornika ili gostiju u emisiji, nametanje ugla priče ili rečenica, kao ni na blaćenje ili iznošenje ličnih stavova i tvrdnji koje nisu argumentovane i dokazane.
„To ne pokazuje da sam ja preveliki čovek ili novinar, nego su to situacije na koje niko od nas ne treba da pristane”, obrazložila je Gogić.
Posle 16 godina u RTS, ona primećuje da su svi zainteresovani za Javni servis i za to da ih u njegovim programima bude više nego što ih ima.
“Hteli bi da na RTS budu kada su u opoziciji, da opozicije nema kada su na vlasti. To je nešto što nije neobično”, objašnjava Gogić i dodaje da je „jako teško plivati u tome, ali se pliva„.
„Kao i svih prethodnih godina„, ocenila je ona, „pronalazite način, pomerate milimetar po milimetar, ubeđujete argumentom jednim, pa drugim, da se što je moguće više vesti i da se program izbalansira”.
Ona smatra da RTS, u tom cilju, uspeva da bude pristojniji, objektivniji od drugih i da, što je više moguće, svakodnevno obavlja funkciju javnog servisa.
Govoreći o lažnim vestima, Gogić ih povezuje sa društvenim mrežama, koje vidi kao „zlo“ kojim se često šire neistine.
Na taj način se, kako tvrdi, potpiruju podele, mržnja i širi panika.
Napominje da nije za njihovo gašenje, nego za to da se društvene mreže ne shvataju zdravo za gotovo i da u, medijskom smislu, eventualno posluže kao prapočetak za neku temu i priču.
Kao dugogodišnji novinar, ona podseća da se na stanje u medijima u Srbiji uvek žalimo.
„Moglo je da bude bolje i pre 5 godina i pre 10 godina, moglo je i mora da bude bolje i sada„, zaključila je Gogić.
