Referendum od ostanku ili izlasku Velike Britanije iz EU 30. je plebiscit u Uniji od kako je Britanija pre 43 godine ušla u taj blok. Verovatno će taj referendum biti i najznačajniji do sada, s ozbirom da je ovo prvi put da jedna velika zemlja i jedna od vodećih ekonomija EU odlučuje o napuštanju Unije.
Na nekim od dosadašnjih referenduma rezultat je bio „za dlaku“ a neki su bili prilično bez smisla. U svakom slučaju, na 18 dosadašnjih referenduma glasalo se za EU a na 11 je EU „izgubila“. Na rezultat značajno deluje Irska, koja je morala dva puta da glasa o ugovorima iz Nice i Lisabona da bi dala „pravi“ odgovor.
Za glasanje na istorijskom referendumu o daljem članstvu Britanije u EU 23. juna registrovalo se, kako je objavila izborna komisija, rekordnih 46,49 miliona birača.
Prema popisu plebiscita u EU za 43 godine, koji je uradio EurActiv.com, prvi referendum bio je 1972. u Danskoj, gde je 63% glasača bilo za a 31% protiv priključenja Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ). Izlaznost je bila čak 90%.
Zatim se 1975. Velika Britanija (67% za i 33% protiv) izjasnila da ostane u EEZ.
Nakon toga je Grenland, pošto je dobio lokalnu autonomiju od Danske, glasao 1982. za izlazak iz EEZ.
Danska se pak na referendumu 2000. izjasnila protiv ulaska u zonu evra.
Irska je 2001. glasala protiv usvajanja Ugovora iz Nice a godinu dana kasnije je na referendumu bila za taj ugovor.
Devet pobeda EU doneli su referendumi u Sloveniji, Mađarskoj, Malti, Litvaniji, Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj, Estoniji i Letoniji 2003. godine, kada su te zemlje glasale za priključenje EU. Većina za je išla od 54% na Malti do 92,5% u Sloveniji.
Iste godine Švedska je glasala protiv ulaska u zonu evra i to 53% protiv a 47% za prelazak na evro uz izlaznost od 81%.
Dva poraza i dve pobede za EU zabeležene su na referendumima 2005. Francuska (55% prema 45%) i Holandija (61,5% prema 38,5%) izjasnile su se protiv predloženog evropskog ustava dok su Španija (77% prema 23%) i Luksemburg (56,5% prema 43,5%) bili za.
Irska je 2008. glasala na referendumu protiv ratifikacije Ugovora iz Lisabona (53% prema 46%). Godinu dana kasnije ta zemlja je opet išla na referendum sa istim pitanjem ali je ovaj put glasala za ratifikaciju Lisabonskog ugovora a rezultat je bio 67% za i 33% protiv.
U 2012. su održana dva referenduma i na oba je pobedila EU – Hrvatska je glasala za priključenje EU (66% za i 35% protiv) a Irska je sa 60% za i 40% protiv podržala evropski Fiskalni ugovor.
Verovatno najopskurniji referendum održan je 2014. godine u Danskoj čiji su glasači sa 62,5% za dali zeleno svetlo za Jedinstveni patentni sud EU.
Dva poraza EU obeležila su 2015. U Grčkoj su građani glasali protiv uslova EU za spasilački paket zajmova za tu zemlju. Protiv je bilo 61% a za 39%. Međutim, Atina je na kraju prihvatila uslove pa se može postaviti pitanje ko je tu zapravo pobedio.
Iste godine ponovo se glasalo u Danskoj kada je 53% birača bilo protiv pridruživanja Danske pravosudnoj politici EU dok je 47% bilo za.
Danska je opet izlazila na referendum 2016. i glasala protiv sporazuma o pridruživanju EU-Ukrajina a rezultat je bio 61% prema 39%. Bio je to neobavezujući referendum, prvi od kako je Danska 2015. usvojila zakon kojim se građanima omogućava da traže referendum ako dostave peticiju sa 300.000 potpisa.
Ranije ove godine i Holandija je rekla ne sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU pri čemu je protiv bilo 61% a za 38% izašlih. Na taj referendum gledalo se kao na odraz antievropskih osećanja i rezultat tog izjašnjavanja bio je veliki teret za vladu zemlje koja upravo predsedava EU.
Izvor: EurActiv
