Beograd – Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva rekao je da u Srbiji ne postoji mehanizam kojim bi se efikasno delovalo ka trgovcima koji krše prava potrošača.
„Formalno mi imamo tržišnu inspekciju, ali ona se takvim stvarima ne bavi, bar javno i koliko ja znam. Mi nemamo u javnosti podatak da je ove godine, prošle godine, neki trgovac kažnjen zbog takvih stvari„, rekao je Gavrilović za Tanjug.
On je naveo primer doplate za gorivo koje su zloupotrebljavale turističke agencije i na nezakonit način zaradili novac od potrošača.
„Dakle uplatite putovanje, dali ste 500 evra 20 dana pred put i agencija kaže moraš da nam uplatiš još 40 evra. Niti postoji proračun zašto baš toliko, niti objašnjenje, jednostavno to je doplata za gorivo. To je nešto što nismo računali u startu kada smo potpisivali taj ugovor„, objasnio je Gavrilović.
Pored doplate za gorivo, Gavrilović je naveo i zloupotrebe prilikom registracije automobila za troškove dokumentacije za koje potrošač nije unapred informisan, kao i za dostavu nameštaja i bele tehnike.
„Naručimo neki nameštaj ili belu tehniku, oni donesu do ulaza u zgradu i kažu ti živiš na trećem spratu, to je još 200 dinara po spratu, mora da se plati da bi se iznelo gore„, rekao je on.
Gavrilović je objasnio da je protiv trgovaca moguće pokrenuti potrošački spor na sudu, za koji se ne naplaćuje sudska taksa za slučajeve do 500.000 dinara i dodao da su često ovakvi procesi spori i traju po nekoliko godina.
„Potrošački sporovi bi trebalo da budu hitni, kod njih se ne naplaćuje sudska taksa za vrednosti sporova do 500.000 dinara. Međutim i tu postoji problem. Mi imamo nekoliko naših članova koji vode potrošačke sporove četiri, pet godina i ne dobijaju ni prvostepene presude„, rekao je Gavrilović.
On je naveo da registar „Ne zovi„, koji je zamišljen da spreči trgovce da kontaktiraju potrošače koji to ne žele, teško sprovodljiv u delo i dodao da Srbija u okviru Zakona o zaštiti potrošača već ima „nasrtljivu poslovnu praksu„, koja zabranjuje trgovcu da se potrošaču obraća bez njegove saglasnosti.
„Mislim da će registar „Ne zovi“ imati tehničkih problema. Ja ću upisati neki svoj broj telefona na koji ne želim da me zovu. Neko će me pozvati, ponudiće mi nešto, ja ću ga prijaviti a on će reći da je sa greškom pozvao jer je ručno ukucavao brojeve„, naveo je Gavrilović.
Problem zaštite podataka potrošača je po Gavriloviću jedan od najvećih problema u ovom momentu.
„Jedna firma radi marketing i oni imaju imena, prezimena čak i adrese potrošača, odakle im to, za sada se ne zna. Ali očigledno da je došlo neke zloupotrebe baza podataka, dakle došlo je do zloupotrebe ličnih podataka„, rekao je on.
Gavrilović je objasnio da ukoliko potrošači primete različite cene na štandovima i na kasi, odmah reaguju i pozovu tržišnu inspekciju ili pokrenu potrošački spor.
„Siguran sam kada bi se više nas bunilo i pokretalo sporove da bi onda trgovci shvatili da im se ne isplati takvo ponašanje. Međutim i svest naših građana i potrošača je takva da će da kažu briga me za 10, 20 dinara, platiću i neću da se bunim„, zaključio je Gavrilović.