Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević nedavno je, na okruglom stolu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ukazala da sve pohvale koje stižu medijima u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije se tiču poglavlja 10 koja se bavi poštovanjem autorskih prava, digitalizacijom, dok su sve kritike u poglavlju 23 koje se, između ostalog, bavi medijskim slobodama i medijskim kvalitetom.
Kraj 2015. obeležio je i izveštaj Saveta za borbu protiv korucije. Savet je analizirao mogući uticaj institucija javnog sektora na medije putem plaćanja usluga oglašavanja i marektinga za period od 2011. do 2014. godine i sastavio je o tome izveštaj sa 24 preporuke koji je dostavljen na postupanje Vladi Republike Srbije.
O situaciji na medijskoj sceni u Srbiji, kroz prizmu izveštaja Saveta, razgovaramo sa sociologom Zoranom Gavrilovićem (Biroa za društvena istraživanja – BIRODI)
Dijalog Net: U kojoj meri se podudaraju nalazi izveštaja Saveta i izveštaja o medijima koje je BIRODI realizovao i objavio na sajtu mediamonitor.rs?
Gavrilović: Izveštaji Saveta, kako onaj iz 2011. godine, tako i ova dva iz ove godine, odslikavaju konteskt u kojem mediji postaju sredstva propagande ili odmazde. Naime, mi imamo medije koji su zavisni od javnog novca i/ili novca koji dobijaju od marketinga. Udeo dobijen od prodaje građanima je zanemarljiv i samim tim mediji da bi preživeli, a to pre svega znači isplatili obaveze državi, a neki i plate zaposlenima koje su skromne. “postaju odgovorni prema izvorima finansiranje”. Zabrinjava nalaz da su javni funkcioneri predstavljeni sa 80% I više pozitivnog prostora/vremena u odnosu na ukupni medijski prostor.
Takvi nalazi se mogu naći u Azerbedžanu ili poslednji slučaj je Mijanmar. Neuspela medijska tranzicija, koja se završava poslednjim krugom privatizicije na duži rok će zacementirati aktuelno stanje, što ne znači da je ono održivo. U prilog ovome idu nalazi o tome da na lokalnim konkursima koji bi trebalo da budu u funkciji zaštite javnog interesa u medijima, imamo da funkcioneri stranaka, u vidu vlasnika ili njihovi članovi porodica, dobijaju javni novac za redovan rad. Takvo iskustvo je u Nišu i Novom Pazaru.
Dijalog Net: Stiče se utisak da je kreiran snažan mehanizam za kontrolu i politički uticaj na medije. Da li je za građane sporna činjenica da se taj mehanizam pokreće njhovim novcem (javnim finansijama)? Da li građani imaju mogućnost da deaktiviraju taj mehanizam?
Gavrilović: Na žalost, građani neposredno, kao i civilno društvo posredno, nisu kadri da se izbore sa procesom koji stvara partijsku medijsku strukuturu od javnog novca. Naime, teorijski ako ste član vladajuće stranke ili ste, kao vlasnik medija, zadužili one koji vladaju mogli ste bez dinara da kupite neki od medija, a da vam na račun kupljenog medija “legne” novac koji je značajno veći od novca za kupljen lokalni medij. Ono sto je dobro je što internet i društvene mreže pružaju alternative građanima, a dosta organizacija civilnog društva počinje da se bavi medijskim poslom, pogotovo u delu istraživačkog novinarstva.
U dva istraživanja koje je BIRODI sproveo utvrđeno je da su građani, pre svega pripadnici srednjeg sloja, spremi da plate i podrže medije koji bi im omogućili da zadovolje njihove medijske potrebe, uz jasan mehanizam polaganja računa i učešća u upravljanju medijem. Tu se vidi prostor za promenu – otvaranje medija prema građanima, gde bi bili njihov servis i gde bi građani imali uticaj na rad medija. To su dve tačke moguće promene na putu stvaranja medija za građane.
Dijalog Net: Vladajuća stranka je ponosno najavljivala Zakon o javnim nabavkama kao zakon koji će doprineti uvođenju reda u trošenju javnih finansija. Prema izveštaju Saveta ’’Nabavka marketinških usluga u otvorenom postupku, nabavka male vrednosti ili nabavke u pregovaračkom postupku nisu uvek garant transparentnosti, konkurentnosti i ekonomičnosti.’’ Kako se ova situacija može (i mora) prevazići? Ko je odgovoran za ovakvo ’’kreativno tumačenje’’ zakona?
Gavrilović: Mi smo do sada imali papirnatutu tranziciju. Pre dve godine, tranzicija je došla u ćorsokak iI od tada imamo stanje koje se može nazvati tranzicijom koju vodi stečajna uprava, koja kao takva vodi u nedemokratski sistem, odnosno jako podeljeno i dezorganizovano društvo koje rešenje vidi u autoritarnoj vlasti. U proteklih petnaest godina usvojeno je mnostvo zakona, strategija, planova je doneto, ali sama realizacija je izostala, jer transformacijski ambijent, odnosno interesi u društvu su bili protiv suštinskih reformi. Izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije upravo tome svedoče. Tako je bilo sa privatizacijom, reformom pravosuđa, borbom protiv korupcije, medijskom reformom. U medijskoj sferi zabrinjavajuće je slabo funkcionisanja regulacije (REAM-a), odnosno jačanja trenda upotrebe medija kao alat za kreiranja i anesteziranja javnog mnjenja. Primer toga su rijalitiji koji nisu komercijalna već politička činjenica. Njih gleda niže obrazovano stanovništvo, manje kupovne moći i zaista je upitna ekonomska računica koja stoji iza ovih “projekata”. S druge strane, Utisak nedelje, emisija koja ima gledaoce iz srednje klase, a time koja ima tržište, se iz “komercijalnih” razloga ukida. Nešto mekaniija varijanta je primenjena u slučaju “24 minuta” koje je poslato na “prinudni” odmor do marta. Njihovo mesto su zauzele emisije na TV kojima se opraštaju dugovanja od strane države i koje nemaju problem sa tržistem i ako emisije koje oni imaju predstavljaju primer propagande vlasti i odmazde prema njenim kritičarima.
Dijalog Net: Uočeno je da se javne institucije ’’pojavljuju kao konzumenti usluga različitih formi istraživanja javnog mnjenja’’. Dakle, građani, svojim novcem plaćaju kampanje političkih stranaka i funkcionera?
Gavrilović: Kao i u slučaju medijskih usluga, nije problem upotrebe već zloupotrebe. Što se tiče istraživanja javnog mnjenja ona su vrlo dobro sredstvo sagledavanja stanja i komunikacije lokalne samouprave sa građanima. Na žalost, ova praksa nije izražena, ali jeste praksa da se iz javnog novca pod maskom potrebe istraživanja javnog mnjenja rade istraživanja za političke partije.
Tu postoje tri vrste problema. Prva, bezočna zloupotreba i nameštanje tendera sa tri fiktivne ponude između povezanih pravnih lica i to se može videti u izveštaju Saveta. Druga vrsta problema je samo ponašanje onih koji ispred države koji naručuju istraživanje, koji ili su lenji ili imaju svoje favorite, pa onda sam konkurs naprave tako da samo može biti jedan pobednik. Treći problem su međunarodne organizacije koje takođe imaju svoje favorite, pa se takođe javlja fenomen jednakijih i privilegovanijih. Tako imate istraživanje o uslugama vodovoda u kojem imate set pitanja o rejtingu političkih stranka I rejtingu lokalnih političara, što je u kontekstu same namene istraživanja neprihvatljivo. Na ovaj način se ne samo narušava javni interes, već i narušavaju pravila struke. Dobar deo poslednjeg izveštaja posvećen je ovoj pojavi.
Biro za društvena istraživanja – BIRODI namerava da inicira proces izgradnje profesionalnog udruženja istraživača javnog mnjenja i medija. i putem Profesionalna samoregulacija treba da postane ‘’alat’’ za rešavanje ovoh problema. Znači, trebaju nam istraživanja javnog mnjenja kao način komunkacije i evidentiranja potreba građana, ali i način ocene rada institucija. Zato je potrebno da se stvori mehanizam da se sva istraživanja javnog mnjenja objave na portalima javnih institucije, pre svega uzorak, instrument, baza podataka.
Dijalog Net: U kojoj meri ‘’ugovori o medijskom praćenju’’ doprinose cenzuri i autocenzuri?
Gavrilović: Jas am zagovornik stava da autocenzura ne postoji, već samo cenzura. Ako postoji autocenzura to je reakcija na cenzorski ambijent. Zašto bi se novinar bavio temama zbog kojih će da izgubi posao, ili zašto bi se vlasnik medija bavio temom zbog koje će da izgubi reklame? Dakle, problem je cenzura. I još jedna stvar. Nekima je slika cenzure da postoji neki čika koji odobrava tekstove. To je prošlost, mada se u novinarskim krugovima može čuti da ima i toga. Ključni model cenzure je uskraćivanje reklama, javnog novca, informacija, gostiju, selektivno i kontinuirano slanje inspekcija. Jednom rečju onemogućavanje rada.
Dijalog Net: Bahatost, korupcija, trgovina uticajem, zloupotreba. Koji pojam najbolje oslikava situaciju u sistemu oglašavanja i marketinga institucija javnog sektora?
Gavrilović: Ključni problem je što se u slučaju medija umesto da se javni novac koristi za dijalog, edukaciju, polaganje računa i participaciju građana u definisanju javnog interesa, novac iz javnih izvora se koristi za promociju i propaganda javnih funkcionera i javnih institucija. Na taj način se mediji zarobljavaju, a i same institucije postaju zgrade u kojima su smešteni partijski vojnici i generali.
Dijalog Net: Da li će preporuke Saveta doživeti sudbinu (dobrog dela) preporuka nezavisnih institucija u Srbiji?
Gavrilović:Od kada Savet pravi izvestaje, od 2004. godine, nista nije promenilo kada je u pitanju Vlada Srbije. Međutim, preporuke Saveta za borbu protiv korupcije u delu medija su postale su deo Akcionog plana za poglavlja 23 i 24. Što bi se reklo, zaobilazno preko Brislela do Nemanjine 11, iz prizemlja do Nemanjine 11 drugi sprat.
