Beograd, 17. septembar 2019. – Nezavisno i kvalitetno novinarstvo u Srbiji danas ne bi postojalo bez podrške donatora, pre svega stranih, izjavio je FoNetu nezavisni medijski analitičar Ilir Gaši.
Gaši ocenjuje da je, sa stanovišta biznisa, baviti se medijima u Srbiji, verovatno, najgluplja stvar koju čovek može da počne.
“Ne postoji ni zamisao mogućnosti da se vi bavite novinarstvom na odgovoran i kvalitetan način na nacionalnom, a kamoli na lokalnom nivou i da ne pristojno, nego ikako živite od toga“, ukazao je Gaši u serijalu Presstup.
On upozorava da nezaštićen novinar i novinar koji od svog posla ne može da živi teško može da opstane, što nas dovodi do nimalo opstimistične slike medijske scene Srbije u budućnosti.
“Mi ćemo iz godine u godinu imati sve manje ljudi koji su spremni da drže svoju glavu u torbi zbog javnog interesa. Imaćemo sve manje dobrih novinara i sve manje nezavisnih medija, do trenutka kada ih, na kraju, uopšte ne bude bilo”, predviđa Gaši.
On izdvaja slučaj novinara iz Grocke Milana Jovanovića, njegovu spaljenu kuću i činjenicu da je za učešće u tome okrivljen predsednik opštine Grocka.
“To ukazuje na paradoksalan obrazac da su novinari u Srbiji u situaciji da zaštitu potražuju od onoga, koji je često izvor opasnosti po njih, a to je država”, naveo je Gaši.
On je dodao da se taj obrazac u blažoj formi ponavlja i svaki put kada se predsednik Srbije novinarima televizije N1 obraća rečima “vi sa američke televizije”.
“Tako poručuje da oni rade protiv interesa ove države i društva, a taj animozitet često rezultuje različitim vrstama pritisaka na na medije”, smatra Gaši.
Prema njegovoj oceni, nije posebno originalno ili pametno konstatovati da je medijska situacija u Srbiji izuzetno loša, ali će ona biti još gora, jer je teško zamisliti odakle može doći rešenje.
Ocenjuje da je aktuelna vlast dala “izuzetan doprinos gušenju slobode medija”, ali da i ranija iskustva pokazuju da su mediji bili plen vlasti.
“Vlast se u manjoj ili većoj meri osvajla i zadržavala kroz kontrolu medija. Mi u svojoj tradiciji čak i nemamo ideju o tome zašto mediji treba da budu slobodni. Naša medijska kultura nije inherentno ona koja teži slobodi”, smatra Gaši.
Nije optimista ni kada je reč o donošenju nove medijske strategije, pa nema nijedan razlog da veruje u to da će donošenjem nove reagulative situacija u bilo kojoj meri biti unapređena.
“Vlast se u Srbiji zasniva na kontroli medija i moja teza je da vlast neće učiniti ništa što bi joj tu kontrolu izbilo iz ruku„, objasnio je Gaši.
Naprotiv, kako je predočio, radiće sve ono što može da radi, a da istovremeno Evropi to predstavlja kao proces demokratske tranzicije koji je naporan i izazovan, što povećava kontrolu.
Osvrnuvši se na fenomen lažnih vesti, Gaši ih u Srbiji najviše primećuje u tabloidima, koje vladajuća struktura koristi kao megafone.
“Svrha lažnih vesti u Srbiji je stvaranje lažne stvarnosti. Kada se fenomen lažnih vest pojavio na Zapadu on je označavao, i dalje označava, to da se lažna vest povremeno negde pojavi. Kod nas je stvar u tome da one gotovo u celini čine ono što nama vlast i tabloidi žele da predstave kao tačno”, napominje Gaši.
Ipak, uveren je da nije svaka vest koja se pojavi u medijima proizvod loše namere, već da se često radi o nepažnji i nedostaku vremena da se informacije provere.
Takve greške često primećuje u onlajn medijima, a rešenje vidi u edukaciji novinara.
“U tom najbenignijem obliku lažnih vesti rešenje je trenirati novinare kako da prepoznaju i što brže provere da li je reč o lažnoj vesti”, poručuje Gaši i ističe da bi novinari trebalo da se pred publikom bore za kredibilitet.
“To se postiže relevantnim i kvalitetnim novinarstvom koje je u javnom interesu. Potreban je i trud da proizvod takvog novinarstva dođe do što više ljudi”, smatra Gaši.
On navodi da bismo u nekoj odgovornijoj državi mogli da postavimo zahtev pred političare da pažljivije barataju informacijama i da ne budu izvor dezinformacija, ali da u Srbiji to nije slučaj.
“Političari imaju vrlo direktnu korist i jasan interes da lažne vresti distribuiraju sve vreme i na sva zvona, jer time presudno zadržavaju svoju političku moć”, ocenjuje Gaši.
Kao autor animiranog serijala “Doktor Spin – vodič kroz kontrolu medija u 10 lekcija”, Gaši ukazuje da je stvarnost, ipak, često bila brža od satire, jer, smo u svakom trenutku okuženi spin doktorima.
“Prilično je tužna ironija da sam se mnogo puta nalazio u situaciji da pišući scenario za neku epizodu ‘Doktora Spina’ budem istog dana pregažen nekim razvojem situacije u stvarnosti koju čak ni Doktor Spin, barem u mojoj glavi, ne bi mogao da zamisli„, konstatovao je Gaši.
To je tenutak u kojem situacija posataje luđa od karikature. Neko će reći da živimo u mnogo zanimljivom vremenu, ali Gaši kaže da to uopšte nije očekivao.
