Prag – Godišnji izveštaji o zemljama Zapadnog Balkana koje je Evropska komisija objavila u sklopu Paketa proširenja znatno se razlikuju u pogledu dekarbonizacije, koja se u dokumentu o Srbiji pominje veoma uopšteno i bez rokova.
Analitičarka Pipa Galop iz Mreže Benkvoč za centralnu i istočnu evropu (CEE Bankwatch Network) ocenila je da je Evropska komisija poslala pomešane poruke o uglju, a posebno o gasu, i da treba da zauzme dosledniji pristup ako želi da region postigne dekarbonizaciju do 2050. godine.
U delu izveštaja o Srbiji koji se odnosi na energetski sektor, naglasak je, očekivano, na smanjenju zavisnosti od ruskog gasa.
„Ali kako su radovi na novom gasovodu Bugarska-Srbija prilično uznapredovali, čini se da ovaj kratkoročni fokus previše odvraća pažnju sa dugoročne perspektive, a dekarbonizacija se pominje samo veoma uopšteno i bez rokova„, ocenila je Galop u komentaru objavljenom na sajtu Benkvoča.
Galop kao primer navodi da u dokumentu Evropske komisije piše da je uvoz električne energije prestao uprkos nestašicama uglja koje su se nastavile i 2023. zbog blage zime i zimskih padavina, kao i da su „potrebne značajne investicije u nove kapacitete obnovljive energije kako bi se postigla dekarbonizacija srpske privrede„.
U izveštaju se pominju neka važna pitanja, kao što su potreba da se nove elektrane na ugalj uklone iz nacrta prostornog plana Srbije, da se poboljša inspekcija životne sredine i sprovođenje zakona i da se poveća kapacitet za upravljanje procesima integrisanih dozvola.
Takođe je naglašena, dodaje Galop, potreba za instrumentima za određivanje cena ugljenika u svetlu predstojećeg Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i postepenim ukidanjem subvencija za ugalj.
„Druga pitanja, međutim, kao što je zatvaranje rudnika uglja Resavica koji guta subvencije, zatvaranje termoelektrane Morava koja nelegalno radi, kao i potreba da se napravi jasan vremenski plan za postepeno izbacivanje uglja nisu čak ni pomenuti„, istakla je Galop.
Ona navodi da Komisija u izveštaju o Srbiji „jedva pominje“ pravednu tranziciju, uz podsećanje na rad na akcionom planu za pravednu tranziciju koji treba da bude usvojen do decembra 2023.
„Nisu date nikakve dalje preporuke o tome kako da se obezbedi podrška radnicima i zajednicama u rudarskim regionima, uprkos hitnosti rešavanja problema Resavice„, navela je Galop.
Prema njenom mišljenju, izveštaji daju utisak da Evropska komisija ne veruje zaista u dekarbonizaciju u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i da ih zato ne pritiska da odluče o datumu zatvaranja postrojenja koji nelegalno rade ili da planiraju potpuno povlačenje uglja i mere za pravednu tranziciju.
„Čini se da se postepeno ukidanje uglja zaista ozbiljno shvata samo u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji„, piše Galop.
Ona ne isključuje mogućnost da možda države lobiraju da izveštaji budu ublaženi i da se unesu nejasnoće u pogledu njihovih obaveza.
„Koji god da je razlog, prošlo je vreme za pomešane poruke i diplmatsko zaobilaženje problema. Dekarbonizacija je hitna. Zbog problema u snabdevanju ugljem i tehničkih problema u postrojenjima na uglja, sve je veća opasnost da će to biti nekontrolisan proces, što se mora izbeći„, zaključila je Galop.
