Pariz, 6. januar 2018. – Francuska vlada će ove godine podneti predlog zakona protiv lažnih vesti, a na meti će biti strani državni mediji, rekao je 4. januara portparol vlade Benžamen Grivo.
Ovim potezom, Francuska se pridružuje Vašingtonu koji optužuje domaće medije kao neprijatelje i Moskvi koja zahteva da se neki strani mediji registruju kao strani agenti. Francuski predsednik Emanuel Makron je najavio zakon o suzbijanju "lažnih vesti" na internetu u vreme predizbornih perioda.
"To će biti u nedeljama i mesecima koji dolaze, verovatno pre kraja godine", rekao je za televizije BFMTV i RMC na pitanje o merama Makron.
On je najavio zakon o suzbijanju „lažnih vesti“ na internetu u vreme predizbornih perioda, a smatra se da je imao na umu ruske medije RT i Sputnjik.
Takav zakon bi omogućavao sudsku akciju protiv lažnih vesti, njihovo uklanjanje ili ukidanje naloga korisnika na interentu, kao i blokiranje pristupa sajtu na kojem su takve vesti.
"Imate medije koji su propagandni, a ne novinarski, mislimo na neke medije koje drže strane vlade", rekao je Grivo, takođe aludirajući na ruske javne medije RT i Sputnjik sa kojima je Makron imao više sukoba tokom predsedničke kampanje.
Pre Pariza, "medijski rat" su započeli Vašington sa svojim medijima i Moskva koja je potpisom ruskog predsednika Vladimira Putin proglasila Radio Slobodna Evropa, Glas Amerike, CNN i nemački Dojče vele za strane agente.
Za razliku od Rusije, američki predsednik Donald Tramp se okomio na domaće medije koji ga ne podržavaju, tvitujući da "Njujork tajms", "En-bi-si","Ej-bi-si","Si-bi-es" i "Si-en-en" nisu njegovi, već neprijatelji Amerikanaca. Post je ubrzo obrisan, ali je onda postavljen novi sa još dužim spiskom medija koje Tramp optužuje da se puno više bave neuspesima nego uspesima njegove administracije.
Ovakav odnos prema medijima nije ostao bez odjeka. Međunarodna organizacija koja se bavi ljudskim pravima, Amnesti internešnal rekla je da će ruski zakon predstavljati ozbiljan udarac medijskim slobodama u toj zemlji, iako je Moskva zvanično obećala da se neće primjenjivati na domaće medije.
Reagovala je i Evropska unija koja smatra da ruski zakon o statusu stranog agenta za medije predstavlja pretnju slobodnim i nezavisnim medijima u zemlji.
"Zakon koji se odnosi na ’strane agente‘ protivreči obavezama Rusije u oblasti zaštite ljudskih prava, a njegovo proširivanje na strane medije, osim što se primenjuje na ruske NVO, predstavlja dodatnu pretnju slobodnim i nezavisnim medijima i pristupu informacijama, kao i još jedan pokušaj da se smanji prostor za nezavisne glasove u Rusiji“, izjavila je tada Maja Kocijančič, portparolka šefice evropske diplomatije, preneo je Euractiv.
