Beograd, 19. mart 2018. – Organizacija Transparentnost Srbija (TS) upozorila je da u Srbiji uopšte nije regulisano finansiranje referendumske kampanje, niti je iko nadležan da kontroliše to finansiranje.
Povodom ostavke premijera Slovenije zbog odluke Vrhovnog suda da poništi referendum na kome je 53,5 odsto glasača podržalo projekat izgradnje 27 kilometara pruge između Divača i luke Koper, u vrednosti od milijardu evra, TS je skrenula pažnju na obrazloženje za poništavanje referenduma.
Slovenački sud poništio je referendum odlučujući po zahtevu predsednika jednog udruženja građana protivnika projekta, koji je naveo da je vlada imala prednost na referendumu, jer je koristila 95.000 evra budžetskih sredstava za podršku svojoj kampanji. Sud je presudio da je vladina kampanja bila nedopustivo jednostrana.
"Sve i kada bi sudovi u Srbiji bili hrabriji u donošenju odluka koje nisu po volji izvršnoj vlasti, teško da bi mogli da nađu pravni osnov da ponište referendum zbog privilegovanog pristupa budžetskim sredstvima strane koja se zalaže za jedan referendumski odgovor", navela je TS u saopštenju.
Organizacija je dodala da je poslednji put kada je održan referendum, radi potvrde novog Ustava Srbije 2006, ceo državni aparat bio u funkciji glasanja za jednu opciju i da su političke stranke zastupljene u Skupštini, bez ikakvog pravnog osnova, dobile vanrednu dotaciju (oko dva miliona evra) za vođenje referendumske kampanje.
"Za taj novac nikome nisu morali da polože račune, pa je on pretočen u finansiranje izbora koji su usledili koji mesec kasnije", navodi se u saopštenju.
TS je podsetila da Srbiji uskoro predstoji ustavna reforma, radi koje će biti nužno organizovati i referendumsko izjašnjavanje, a da pravila nisu ništa bolja od onih od pre 12 godina.
Prema TS, ostavka premijera Slovenije i odluka Vrhovnog suda su dobra prilika i da se uporedi praksa u dve zemlje u vezi sa održavanjem javne rasprave i referenduma o velikim infrastrukturnim projektima, kao što je izgradnja pruge.
U saopštenju se navodi da se u Srbiji donose odluke o skupim investicijama, ali da o takvim pitanjima nema ni referenduma, niti javne rasprave.
"Na primer, nedavno je najavljena modernizacija pruge ka mađarskoj granici. To bi nesumnjivo bilo korisno, ali nema dovoljno informacija o isplativosti celog posla, niti o tome da li bi možda bilo isplativije investirati u druge putne pravce jedino što se zna jeste da za ovu prugu postoji zainteresovani kreditor, ali to svakako ne može biti jedini razlog za zaključivanje ugovora", navela je TS.
