Ekstremne i populističke desničarske partije uvek su bile najveći politički dobitnici finansijskih kriza, potvrdilo je novo istraživanje. Desnica posle krize jača i na evropskom i na regionalnom nivou ali je dobra vest, kažu autori istraživanja, što zaokret glasača u desno obično traje desetak godina a posle toga se birači vraćaju svojim „starim“ favoritima. Jačanje levih partija nakon finansijskih kriza nije uobičajeno pa se uspon grčke Sirize može smatrati izuzetkom.
Francuski Nacionalni front, Alternativa za Nemačku (AfD) i grčka Zlatna zora, pored ostalih, ojačale su zbog globalne finansijske krize i mnoge su zabeležile značajan rast na poslednjim izborima.
Novo istraživanje minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (IFO), koje je obuhvatilo period od 1870. naovamo, više od 20 zemalja i 800 izbora, pokazalo je da to nije slučajnost, piše Euraktiv Nemačka.
Kako se navodi, najveći dobitnik finansijske krize dvadesetih i tridesetih godina 20. veka bila je desnica u Italiji i Nemačkoj. I u drugim zemljama pojavile su se ekstremne stranke, poput partije Reksist (Rexist) u Belgiji, Falange u Španiji i Patriotskog narodnog pokreta u Finskoj.
Sličan trend viđen je i posle finansijske krize 2007-08. Švedske Demokrate uzele su na izborima 2010. godine 5,7% glasova prema 2,9% na izborima 2006, holandska Partija za slobodu (PVV) ojačala je sa 5,9% na 15,5% na izborima 2010. dok je Nacionalni front u Francuskoj na izborima 2011. uvećao broj osvojenih glasova za 10%.
Partije sa desnice bile su aktivne i na evropskom nivou i na poslednjim izborima za Evropski parlament Nezavisna partija Velike Britanije (UKIP), AfD i danska Narodna partija dobile su značajnu podršku glasača.
I dešavanja posle finansijskih kriza na regionalnom nivou potvrđuju nalaze iz izveštaja IFO. Tako je tokom skandinavske bankarske krize kasnih osamdesetih prošlog veka norveška Partija progresa uvećala broj osvojenih glasova sa 3,7% na 13%. Danska stranka istog usmerenja istovremeno je udvostručila svoj izborni rezultat.
Radikalizacija u parlamentima i na ulici
Finansijska kriza ima i dodatne implikacije na demokratske sisteme. Nakon krize, vlade obično gube po više od 4% glasova na narednim izborima. U zemljama pogođenim krizom situacija se zaoštrava, jačaju antivladini protesti, češći su nasilni sukobi, što otežava političke akcije.
Glavni problem je što snaga vlada opada i prevazilaženje krize postaje još teži zadatak pa zemlja ulazi u „začarani krug“.
Na pitanje šta se u krizi dešava na levoj strani političkog spektra analitičari nemačkog instituta odgovaraju da istraživanje pokazuje da je jačanje grčke Sirize, stranke radikalne levice, samo izuzetak od pravila.
Levica, generalno gledano, ne dobija dodatne glasove na izborima koji se održavaju posle finansijske krize.
Istraživanje IFO pokazalo je i da efekti finansijske krize na stranke sa desnice obično traju desetak godina. Nakon tog perioda, birači se najčešće vraćaju partijama za koje su glasali pre krize.
„Dobra vest je da je politički preokret povezan sa finansijskim krizama samo privremeni fenomen„, ističe se u istraživanju.
Utvrđeno je i da su efekti na političku scenu posebno snažni nakon recesije. Takođe je primetno da su nakon kriza neke druge prirode zaokret ka desnici i politička fragmentacija mnogo manje izraženi.
Autori istraživanja zaključuju da „regulatori i centralne banke snose veliku odgovornost za političku stabilnost zemlje„. Kako se ističe, „sprečavanje finansijske krize takođe smanjuje verovatnoću za političku katastrofu“.
Izvor: EurActiv.rs
