Beograd, 12. jun 2019. – Kampanje blaćenja, u kojima prednjače tabloidi, zagađuju medijski prostor Srbije, izjavila je FoNetu projekt menadžerka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović.
Filipović je upozorila da je cilj pogubnog širenja dezinformacija i zloćudnih informacija – urušavanje demokratije.
U serijalu Press Extra, ona je novinarki Bojani Milovanović rekla da bi protiv plasiranja zabluda i neistina trebalo da se bore svi, ne samo mediji i novinari.
Kako je objasnila, u toj borbi na više frontova trebalo bi da učestvuju i Vlada, Ministarstvo prosvete, finansijeri, pa i tehnološke kompanije, čiji programi mogu poslužiti širenju i kreiranju netačnih informacija.
Filipović skreće pažnju i na postojanje programa koji omogućavaju da se kreira nečija mimika, pa i da se u video zapis ubace reči koje nisu izgovorene.
Kada je reč o kampanjama blaćenja, ona napominje da se iz tabloida šire na televizije sa nacionalnim frekvencijama.
Takve priče onda dobijaju poveći obim, pošto se u Srbiji 65 odsto stanovništva još informiše preko televizije, koja ima taj dominantan uticaj na građane, navodi Filipović.
Prema njenoj oceni, veliku ulogu u širenju dezinformacija imaju i društvene mreže, budući da je sada svako medij i ima mogućnost da proširi vest.
Ona, međutim, ističe da novinar koji se drži profesionalnog kodeksa neće imati problem sa dezinformacijama.
Primećuje da se u govoru ustalio termin lažne vesti koji ne bi trebalo da koristimo, jer nije reč o vestima, nego o „informacijskom poremećaju„.
Kao primer „informacijskog poremećaja“ ona izdvaja priču koja je plasirana tokom američkih izbora, kada je 45 sajtova, u orkestriranoj kampanji, objavilo da je papa Franja podržao Donalda Trampa.
Interesantno je, navodi Filipović, da tu dezinformaciju nisu širile samo pristalice Trampa, već i oni koji su podržavali Hilari Klinton, a želja im je bila da pokažu naivnost Trampovog biračkog tela.
„To je širio ceo auditorijum, samo iz različitih motiva„, objašnjava Filipović, koja smatra da je ključ u edukaciji, koja bi trebalo da počne iz škole i obrazovnog sistema.
„Najvažnije je da podstičemo kritičko mišljenja kod svih građana. Medijska pismenost bi trebalo da bude deo svakog predmeta, jer je podsticanje kritičkog razmišljanja valjda cilj našeg obrazovanja„, zaključuje Filipović.
