Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je 26. jula da Republičko javno tužilaštvo "zloupotrebljava zakonska ovlašćenja" kako bi se zaštitili pojedinci i institucije od odgovornosti za zločine iz prošlosti nauštrb prava javnosti da zna i da tužbe Upravnom sudu kojima se traži poništenje rešenja poverenika predstavljaju otvoreni napad na tu službu. FHP veruje da se u narednom periodu može očekivati još sličnih tužbi, imajući u vidu da je poverenik u prethodnih nekoliko godina doneo niz istovetnih rešenja protiv Ministarstva odbrane.
"U aprilu i maju Republičko javno tužilaštvo podnelo je dve tužbe Upravnom sudu radi poništaja rešenja poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojima je poverenik naložio Ministarstvu odbrane da FHP-u dostavi informaciju od javnog značaja vezanu za profesionalno angažovanje dva oficira Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu", navedeno je u saopštenju FHP.
Dodaje se da je u cilju istraživanja počinjenih ratnih zločina tokom sukoba na Kosovu FHP 2014. godine Ministarstvu odbrane podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, u kojem je tražio da se dostave informacije o angažovanju dva oficira Prištinskog korpusa VJ Mladena Ćirkovića i Gorana Jevtovića.
Traženi su podaci o tome kada su oni imenovani na pozicije u Prištinskom korpusu VJ, do kada su se nalazili na tim pozicijama, koji su čin tada imali, kao i da li su i danas aktivni pripadnici Vojske Srbije i koji čin imaju.
Ministarstvo odbrane je odbilo da dostavi tražene podatke, pozivajući se na njihovu tajnost i u svom odgovoru navelo da bi odavanjem traženih podataka bila ugrožena "operativna i funkcionalna sposobnost Vojske za vršenje zakonom i Ustavom Srbije određenih zadataka i misija, odnosno njihovim odavanjem bi se nanela šteta interesima odbrane Srbije koji pretežu nad interesima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja".
Rešavajući po žalbi FHP-a, poverenik je naložio Ministarstvu da dostavi tražene podatke i istakao da pozivanje na tajnost podataka i neobrazloženo anticipiranje štete nisu dovoljni osnovi za odbijanje zahteva za pristup informaciji, već da organ javne vlasti mora dokazati da bi štetne posledice zaista i mogle nastupiti, odnosno da mora primeniti tzv. test štete i test javnog interesa.
"Postupajući po inicijativi Ministarstva odbrane, a suprotno relevantnom domaćem i međunarodnom pravu, Republički javni tužilac u dvema tužbama osporava upravo ovaj zakonski standard", ocenjeno je u saopštenju FHP.
Dodaje se da bi, ukoliko bi Upravni sud usvojio tužbu Republičkog javnog tužilaštva i potvrdio nezakonit standard koji tužilaštvo predlaže, to vodilo u arbitrarnost i ograničavanje ljudskih prava građana Srbije, jer bi institucije mogle proizvoljno i bez ograničenja da sve kompromitujuće dokumente proglase za državnu tajnu i na taj način se zaštite od odgovornosti.
FHP je ocenio da je Republičko javno tužilaštvo instrumentalizovano u cilju opstruisanja rasvetljavanja okolnosti o masovnim ratnim zločinima tokom ratova devedesetih i da je "apsurdno da tužilaštvo osnov za pokretanje predmetnih tužbi nalazi u Zakonu u upravnim sporovima koji ga ovlašćuje da postupa u javnom interesu, a da relevantnu odredbu primenjuje upravo suprotno javnom interesu ograničavajući pravo javnosti da zna".
Fond je saopštio da je kao zainteresovana strana, u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima, Upravnom sudu dostavio odgovore na tužbe Republičkog javnog tužilaštva.
"FHP veruje da se u narednom periodu može očekivati još sličnih tužbi, imajući u vidu da je poverenik u prethodnih nekoliko godina doneo niz istovetnih rešenja protiv Ministarstva odbrane", navedeno je u saopštenju.
Izvor: Beta
