FH: Vučić i Đukanović zarobili svoje države

Aleksandar Vučić, Milo Đukanović

Vašington, 11. april, 2018. –  Demokratija u Srbiji već četvrtu godinu beleži pad, a pogoršanje je zabeleženo u svim posmatranim kategorijama – od nezavisnosti medija i civilnog sektora, do državnog upravljanja i lokalne vlasti.

Ovo je pokazao novi godišnji izveštaj Fridom hausa "Zemlje u tranziciji" o stanju demokratije u bivšim komunističkim zemljama. Srbija je s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom svrstana u grupu "polukonsolidovanih demokratija".

 Izveštaj kojim je obuhvaćeno 29 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije, pokazao je da je zabeleženi pad demokratije u posmatranim zemljama najveći od pokretanja projekta 1995. godine.

Situacija je pogoršana u 19 od ukupno 29 zemalja, među kojima je, već drugu godinu, više konsolidovanih autoritarnih režima nego konsolidovanih demokratija.

Srbija je, zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, svrstana u grupu "polukonsolidovanih demokratija", ali je sa ukupnim skorom od 3,96 (na skali 1 do 7, pri čemu je 1 najbolja ocena) najlošije ocenjena u toj grupi.

Kada je reč o Balkanu, u izveštaju se ocenjuje da je demokratija napredovala od 2005. do 2010. godine, ali je sada u opadanju, sa izuzetkom Makedonije, nakon obećavajuće promene tamošnje vlasti.

"Disfunkcionalni institucionalni aranžmani" koče napredak BiH i njeno približavanje EU, dok su Srbija i Crna Gora među osam zemalja kojima vladaju "osobe s neformalnom moći koja prevazilazi njihove mandate", navodi se u izveštaju.

"Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori zarobili su svoje države, pretvarajući ih u mehanizme koji služe za jačanje njihovih partija", navodi se u izveštaju i dodaje da je nacionalističko podstrekivanje koje je dovelo do sukoba u Jugoslaviji, ponovo omiljeni rečnik političara.

U izveštaju se navodi i da, iako je EU (u novoj strategiji proširenja)  izdvojila Srbiju i Crnu Goru kao „predvodnike“ u procesu pristupanja, predsednik Srbije nastavlja da učvršćuje vlast.

Vučić se 2017. "rokadom" prebacio iz premijerske u predsedničku fotelju, a potom odabrao novog premijera sa ograničenom vlašću. Takvi manevri podrivaju ustavni poredak i nezavisnost institucija vlasti u zemlji, ocenjuje se u izveštaju.

Kada je reč o regionu, Slovenija je jedina bivša jugoslovenska republika koja je svrstana u kategoriju "konsolidovanih demokratija".

Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija, zajedno s Albanijom, svrstane su u "tranzicione vlade ili hibridne režime".

Od ukupno 29 posmatranih zemalja, kao "konsolidovane demokratije" ocenjene su Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Letonija, Litvanija i Estonija.

"Polukonsolidovane demokratije" su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Mađarska.

U grupi "tranzicionih vlada ili hibridnih režima" su BiH, Kosovo, Makedonija, Albanija, Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Najbrojnija je grupa zemalja koje su ocenjene kao "konsolidovani autoritarni režimi" –  Rusija, Belorusija, Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgizija, Tadžikistan, Azerbejdžan i Jermenija.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…