FemPlatz: Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

Rodna ravnopravnost

Beograd, 22. maj 2020. – Mediji koje svakodnevno koristimo imaju veliku moć i uticaj na formiranje našeg mišljenja i naših stavova, a s obzirom da smo svakodnevno preplavljeni različitim informacijama, veoma je važno da znamo da odaberemo medije koji će nam informacije preneti brzo, jasno, konkretno i istinito.

Autorka teksta je Maja Mirkov (FemPlatz)

S druge strane, način na koji primamo informacije, kako ih čitamo i razumemo, da li razmišljamo i preispitujemo ili ih jednostavno prihvatamo, zavisi od naše medijske i informacione pismenosti.

Medijska pismenost nam omogućava da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Važno je znati da medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo.

U Srbiji je već nekoliko godina prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, uz pompezne naslove i isprazne sadržaje. Veoma se često iznose površne i neproverene informacije, a izveštavanje se bazira na stereotipnim mišljenjima i stavovima o razičitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava.

Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. U pojedinim medijima prikazi žena liče na pornografske sadržaje kojima se dodatno ponižavaju žene.

S obzirom da su tabloidi često najčitaniji mediji, ovakav narativ vodi u dalju marginalizaciju žena uz javno prihvatljivu stereotipizaciju uloge žena u društvu. Na taj način se i predrasude prema ženama održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja.

S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.

Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost“ koji realizuju FemPlatz i KomunikArt.

Monitoring informativnih emisija komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene, odnosno, ima ih tri puta manje od muškaraca u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Kada su u pitanju štampani mediji, istraživanje iz 2016. godine pokazuje slične rezultate – muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja.

Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti. Iako u Srbiji ima više žena nego muškaraca (51,3%), njihov položaj u društvu je lošiji. Žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.

Rodna ravnopravnost podrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez  ukalupljivanja u rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, jer će se samo postizanjem pune ravnopravnosti društvo razvijati, a mediji u tome igraju značajnu ulogu.

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja građanki FemPlatz i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Takođe, važna je i uloga organizacija civilnog društva, koje preko medija ukazuju na položaj i probleme u ostvarivanju ljudskih prava marginalizovanih grupa, ali organizacije civilnog društva, a posebno ženske organizacije ne dobijaju dovoljno medijskog prostora.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu. Uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Treba imati u vidu da je za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi mi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

Kako bi celo društvo poboljšalo svoju medijsku pismenost, neophodno je započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…