Beograd, 14. decembar 2018. – Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je 2018. bila važna godina za evrointegracije Srbije, ali da ima još mnogo posla da se uradi.
Na panel diskusiji „Od Austrije do Rumunije – Kakvi su izgledi za proširenje Unije koja se bavi sobom“, Fabrici je ocenio da je potrebno još dosta napretka u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskih reformi.
On je rekao da je politika proširenja jedan od ključnih elemenata spoljne politike EU i da se očekuje da će integracija Zapadnog Balkana biti na dnevnom redu rumunskog predsedavanja Unijom.
EU "želi da očuva duh proširenja" i to je pitanje visoko na listi prioriteta Saveta EU, rekao je Fabrici 14. decembra u Beogradu na panelu koji je organizovao Centar za Evropske politike (CEP) u saradnji sa EU info centrom.
Fabrici je ocenio da je strategija Evropske komisije da zemlje Zapadnog Balkana budu više uključene u kreiranje evropskih politika, zapravo želja da se pošalje signal da je proširenje jedna od najuspešnijih politika Unije i da treba nastaviti dalje u tom pravcu.
Prema njegovim rečima, Srbija je imala korist od probuđene pažnje Unije za Zapadni Balkan, ali reforme moraju da se nastave i nije bitan samo broj otvorenih poglavlja, već i način na koji se usvojeno sprovodi, zbog čega napredak poglavlja mora da se prati i u praksi.
"Pristupanje EU je sjajna prilika za one koji žele da postanu deo porodice, da se transformišu na najbolji način", kazao je Fabrici i istakao da će EU pomoći da se taj proces pogura napred.
Šef Delegacije EU u Srbiji smatra da je regionalna saradnja ključna za napredak, jer će se region, "što je više integrisan, lakše integrisati u EU".
Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević kazala je da je na putu EU integracija najvažnije sprovođenje reformi na čemu Srbija intenzivno radi.
Ona je navela da je već počelo da se radi na reviziji akcionog plana za poglavlja 23. i 24, koja ukjučuje i pokazatelje za praćenje ispunjenost tog plana, što bi trebalo da bude završeno tokom predsedavanja Rumunije Savetom Evrope.
"Očekujem i dalje najveću moguću pomoć od predsedavajućih Savetom Evrope, naročito od zemlje suseda koja ima više razumevanja za dešavanja na Balkanu", rekla je ona.
Miščević je Austriji, kao odlazećoj predsedavajućoj Saveta EU, zahvalila na pomoći i preduzetim inicijativama, navodeći da "ništa manje ne očekuje od Rumunuje" koja preuzima šestomesečno predsedavanje 1. januara 2019. godine.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana-Kristina Popa rekla je da je njena zemlja posvećena da Zapadni Balkan zadrži u fokusu EU kao i da podržava evrointegracije Srbije.
Ona je ohrabrila nastavak reformi u Srbiji i pozvala na njihovo ubrzavanje, jer kako je navela, "reforme se ne sprovode zbog EU nego zbog Srbije".
Popa je ponovila da njena zemlja ne priznaje Kosovo, ali da podržava dijalog Beograda i Prištine koji je važan deo procesa približavanja EU i da očekuje i ohrabruje postizanje rešenja.
Prema njenim rečima, među prioritetima budućeg predsedavanja Savetom Evrope, u okviru sprovođenja spoljne politike, Rumunija je upisala i proširenje na Zapadni Balkan, sa ciljem da se održi "zamah proširenja" i da se nastavi ono što su kao prethodni predsedavajući uradile Bugarska i Austrija.
Ambasador Austrije Nikolas Luteroti je rekao da je njegova zemlja zadovoljna zbog otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom kao i zbog toga što je u 2018. bilo više poseta na visokom nivou između Srbije i Austrije.
On je naveo da je Austrija tokom svog predsedavanja radila na bezbednosti i snazi EU, ali da je i Zapadni Balkan bio važan i da postoji interes za proširenje EU.
I Luteroti je izrazio podršku evrointegracijama.
Predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović je rekao da naredna godina neće biti povoljna u kontekstu proširenja EU zbog izbora za Evropski parlament, usvajanja budžeta EU i drugih stvari.
To zatišje, međutim, nije razlog da se zemlje kandidati obeshrabre, naveo je Majstorović i dodao da su "cilj reforme a ne samo članstvo u EU" i da treba iskoristiti vreme za reforme u oblasti vladavine prava, prenosi Euractiv.
