Brisel – Evropski savet i zvanično je odobrio uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.
Uspostavljenim instrumentom se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.
„Savet je dao svoje konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama povezanih sa EU i ekonomskog rasta u regionu„, navodi se u saopštenju Saveta.
Instrument predstavlja finansijski stub Plana rasta za zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komisija.
Njime se pokriva period od 2024. do 2027. godine, a očekuje se da će se u tom periodu obezbediti do dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima za šest partnera EU sa Zapadnog Balkana.
Glavni cilj instrumenta je da podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno tržište EU i društveno -ekonomsku konvergenciju sa EU.
Instrument će podržati niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava.
Kako bi dobili podršku u okviru instrumenta, svi partneri u regionu moraju da pripreme reformske agende i navedu reforme koje planiraju da preduzmu kako bi ostvarili ciljeve iz instrumenta.
Kako se napominje, partneri sa Zapadnog Balkana moraće i da razmisle o tome kako se očekuje da mere uključene u reformske agende doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Zemlje članice EU imaće ključnu ulogu u odobravanju reformskih agendi korisnika i, po potrebi, njihovih izmena i dopuna.
Podrška u okviru instrumenta biće obezbeđena kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan u formi grantova i kredita, za investicije koje podupiru reformske agende, kao što su ulaganja u infrastrukturne projekte (tri milijarde evra), kao i kroz kredite koji će direktno biti isplaćeni budžetima partnera sa Zapadnog Balkana za ubrzanje rasta zasnovanog na ključnim socio-ekonomskim reformama (tri milijarde evra).
Kako se objašnjava u saopštenju Saveta, isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim reformskim agendama.
Tamo gde, dodaje se, preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može da odluči da obustavi oslobađanje sredstava.
Kao opšti preduslovi za dobijanje podrške EU u okviru instrumenta navodi se da partneri nastave da podržavaju i poštuju efikasne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantuju poštovanje ljudska prava, uključujući prava pripadnika manjina.
Za Beograd i Prištinu kao dodatan preduslov navodi se da se konstruktivno angažuju „sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima“ u normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih svojih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga, i da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
Da bi se povećala transparentnost, partneri sa Zapadnog Balkana moraće da uspostave veb portal za objavljivanje ažurnih podataka o krajnjim primaocima koji su ukupno primili više od 50.000 evra u periodu od četiri godine u okviru ovog programa.
Uredba o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan sada će biti potpisana i objavljena u Službenom listu EU, nakon čega će narednog dana stupiti na snagu.
Kada stupi na snagu, partneri sa Zapadnog Balkana biće pozvani da podnesu svoje reformske agende Evropskoj komisiji i izlože socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje planiraju da preduzmu u periodu od 2024. do 2027. godine.
Predsedništvo Saveta i Evropski parlament postigli su 4. aprila privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je potom krajem aprila odobrio i Evropski parlament.
