Brisel – Evropski savet je i formalno usvojio direktivu o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo.
Zakon će unaprediti istragu i krivično gonjenje krivičnih dela u vezi sa životnom sredinom.
Direktiva uspostavlja minimalna pravila širom EU o definiciji krivičnih dela i kazni. On zamenjuje prethodni zakon koji datira iz 2008. godine.
Zakon će se primenjivati samo na prekršaje počinjene u EU. Međutim, države članice mogu da izaberu da prošire svoju nadležnost na krivična dela koja su počinjena van njihove teritorije.
Broj postupaka koji će predstavljati krivično delo povećaće se sa devet na 20. Nova krivična dela uključuju trgovinu drvetom, nelegalnu reciklažu zagađujućih delova brodova i teška kršenja zakona o hemikalijama.
Novi zakon takođe uvodi klauzulu o „kvalifikovanom prekršaju” koja se primenjuje kada je delo iz direktive počinjeno namerno i prouzrokuje uništenje ili nepovratnu ili dugotrajnu štetu po životnu sredinu.
Namerna krivična dela koja uzrokuju smrt osobe biće kažnjiva maksimalnom zatvorskom kaznom od najmanje deset godina (države članice mogu odlučiti da u svom nacionalnom zakonodavstvu predvide još strože kazne). Za druga krivična dela predviđena je kazna zatvora do pet godina. Maksimalna kazna zatvora za kvalifikovana krivična dela biće najmanje osam godina.
Za kompanije će kazne iznositi najmanje 5% ukupnog svetskog prometa za najteže prekršaje ili alternativno 40 miliona evra. Za sve ostale prekršaje, maksimalna kazna će biti najmanje 3% od prometa ili alternativno 24 miliona evra.
Države članice će morati da se postaraju da fizička lica i kompanije mogu biti sankcionisane dodatnim merama kao što je obaveza prekršioca da povrati životnu sredinu ili nadoknadi štetu, isključujući ih iz pristupa javnom finansiranju ili povlačenje njihovih dozvola ili ovlašćenja.
