Evropski revizorski sud: Reforma javnih nabavki u EU nije efikasna

Evropski revizorski sud
Foto: luxtimes.lu

Luksemburg – Javni ugovori u EU nisu dovoljno atraktivni a posledica je smanjenje konkurencije na tenderima.

To je pokazao novi izveštaj Evropskog revizorskog suda (ECA).

Između 2011. i 2021. broj kompanija koje su se nadmetale za pružanje radova, robe i usluga javnim telima pao je na nivou EU sa 5,7 ponuđača na 3,2 po proceduri.

U poslednjih deset godina EU i njene članice nisu uspele da povećaju konkurenciju za javne ugovore i sada, nažalost, govorimo o izgubljenoj deceniji„, rekla je Helga Berger iz ECA.

Pored toga, većina ugovora dodeljena je onima sa najnižom ponudom, čime se potvrđuje činjenica da je cena najvažniji faktor i da se retko vodi računa o ekološkim, socijalnim i inovativnim kriterijumima.

Osam članica EU, uključujući Slovačku, Rumuniju i Litvaniju, dodelilo je u 2021. ugovor najjeftinijem ponuđaču u više od 80% slučajeva, pokazao je izveštaj ECA.

Revizori su zaključili i da je reforma direktive EU o javnim nabavkama iz 2014, koja je trebalo da učini ponude atraktivnijim i time konkurentnijim, imala više promašaja nego pogodaka.

U praksi, procedure su tokom decenije postale za 50% duže, transparentnost nije ažurna a broj direktnih dodela ugovora i pojedinačnih ponuda je povećan.

Revizori smatraju da je razlog za smanjenje konkurencije, iako je briselska reforma bila „ambiciozna„, to što nije bilo dubinskih analiza problema.

Smanjenje konkurencije u poslednjih deset godina posledica je administrativnog bremena procedura, preterano restriktivnih kriterijuma u ponudama i tržišne koncentracije, ocenili su revizori.

Evropska komisija terba da sačini akcioni plan za prevazilaženje ključnih prepreka za konkurenciju i da učini javne ugovore atraktivnijim za kompanije„, rekla je Berger.

Od 2011. do 2021. svaki četvrti javni ugovor u EU dodeljen je po proceduri jednog ponuđača i njihov udeo je gotovo udvostručen, sa 23,5% na 42% za samo deset godina.

Primetne su razlike među zemljama a najviše takvih ugovora u 2021. registrovano je u Sloveniji (73%), Kipru (60%) i Poljskoj (53,5%).

Takođe je gotovo 16% svih javnih nabavki u 2021. dodeljeno bez raspisivanja tendera, što znači da su direktno dodeljeni iako bi takva praksa trebalo da bude izuzetak, prema direktivi.

Navodi se i da nacionalne, regionalne i lokalne vlasti troše dve hiljade milijardi evra godišnje na javne nabavke, što odgovara 14% BDP 27 članica Unije, preneo je DES.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…