Odluka Francuske da aktivira evropsku klauzulu o uzajamnoj odbrani i da zatraži pomoć država članica Evropske unije u svom "ratu" protiv tzv. Islamske države (IS) nakon terorističkih napada u Parizu u novembru trebala bi biti podsticaj za jačanje evropske bezbednosti i odbrane, smatra Evropski parlament.
Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su, u rezoluciji usvojenoj u četvrtak, visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federiku Mogerini da izradi smernice za slične slučajeve u budućnosti, kako se ne moralo posezati za ad hoc merama i kako bi se uključilo evropske institucije, objavio je Evropski parlament.
Nakon terorističkih napada u Parizu 13. novembra 2015., Francuska je zatražila države članice EU da joj pomognu u borbi protiv Islamske države.
Francuski ministar odbrane Jean-Yves Le Drian pozvao se na sastanku ministara odbrane EU-a 17. novembra na član 42. stavak 7. Ugovora o EU, koji kaže da "ako je neka država članica žrtva oružane agresije na svoj teritoriji, druge države članice imaju obavezu pružiti joj pomoć i podrškuu svim sredstvima kojima raspolažu". Podrška ne mora nužno biti vojna pa sarađivati mogu i neutralne države.
Francuski ministar dobio je tada "jednoglasnu" podršku kolega, a visoka predstavnica Mogerini izjavila je da je EU "izrazio snažnu i punu podršku i spremnost pružiti svu potrebnu pomoć".
Evropski parlament smatra da taj slučaj, s obzirom na to da je reč o prvom pozivanju na klauzulu o uzajamnoj odbrani, mora biti katalizator za dubinske političke rasprave o višedimenzionalnoj prirodi evropske bezbednosti i odbrane.
Parlament u rezoluciji pozdravlja podršku koju su Francuskoj izrazile sve države članice i poziva ih da joj pomažu koliko god bude potrebno.
No, izražava i zabrinutost da sve države članice to neće moći činiti na bilateralnoj osnovi, kao što je sada slučaj, pa im stoga sugeriše da iskoriste pun potencijal evropskih institucija kao posrednika.
"Evropski parlament poziva Evropski savet da podstakne razradu klauzule o uzajamnoj odbrani i da osnaži posredničku ulogu relevantnih institucija EU", kaže se u rezoluciji.
Član 42.7 podrazumeva, naime, međuvladinu proceduru, što znači da su evropske institucije (Evropska komisija, Evropski parlament i Evropski sud pravde) isključene iz procesa donošenja i sprovođenje odluka. Uloga EU ograničena je na koordinaciju i olakšavanje sprovođenje onoga što Francuska i države članice dogovore bilateralno.
Neke države članice već su izrazile spremnost uključiti se u vojne operacije protiv terorističkih grupa u Siriji i Iraku, dok su druge spremne povećati svoje snage u drugim međunarodnim misijama kako bi francuski vojnici mogli biti preraspoređeni.
Poslanici izražavaju žaljenje što su zbog nepostojanja smernica o primeni klauzule o uzajamnoj odbrani države članice primorane na ad hoc mere i pozivaju visoku predstavnicu Mogerini da predloži praktične smernice kako bi se osigurao efikasan kolektivan odgovor u sličnim okolnostima ubuduće.
Pozivaju Savet EU i države članice da hitno osmisle i donesu "politički okvir za sprovođenje člana 42. 7. koji će sadržavati vremenski okvir, klauzulu o preispitivanju i mehanizme nadzora". Smatraju takođe da bi trebalo obavestiti Savet, kao i javnost, o svim nacionalnim, bilateralnim ili multilateralnim delovanjima u vezi s primenom tog člana.
Parlament se izričito zauzima za uspostavljanje Evropske odbrambene unije.
"Evropski parlament smatra aktivaciju klauzule o uzajamnoj pomoći jedinstvenom prilikom za postavljanje temelja snažne i održive Evropske odbrambene unije; stajališta je da će samo autonomni bezbednosni i odbrambeni kapaciteti omogućiti EU da se suoči s golemim unutrašnjim i spoljnim bezbednosnim pretnjama i izazovima", kaže se u rezoluciji.
U tom kontekstu predlaže se osnivanje "stalnog evropskog vojnog i civilnog stožera" za planiranje delovanja u izvanrednim situacijama, uključujući u svrhu kolektivne odbrane, u uskoj saradnji sa strukturama NATO-a.
Poslanici, uz to, pozivaju države članice na učinkovitiju saradnju tela za kontrolu granica, policije i drugih tela za sprovođenje zakona te na bolju razmenu obaveštajnih podataka o kretanju osumnjičenih terorista, oružja i eksploziva.
Izvor: Hina
