Beograd – Evropski dnevnik je dragocen projekat jer mladima razbija stereotipe i ima za cilj da im približi standarde, vrednosti i način funkcionisanja Evropske unije.
To je ocenjeno na predstavljanju 13. izdanja te publikacije u Zemunskoj gimnaziji.
„Najčešći stereotip đaka jeste kako ćemo mi u tom okruženju 27 država članica pokazati da smo mi, kako ćemo reći sve standarde prihvatamo, ali nešto moramo da zadržimo jer time doprinosimo EU„, izjavila je na predstavljanju ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
Ona je dodala da je Evropska unija „komplikovana tvorevina„, ali da je Srbija, iako nije deo institucija, deo evropske porodice, te poručila đacima da je „zato važno da razumemo šta je naše evropsko okruženje i da u njemu prepoznamo sebe„.
„Meni je važno da razbijemo predrasude da smo drugačiji, da se teško uklapamo u standarde, to prosto nije tačno„, dodala je.
Ministar prosvete Branko Ružić ocenio je da je Evropski dnevnik „dragocen projekat koji razbija stereotipe„.
„Građani i građanke Srbije, srpski narod na svaki način i geografski i kulturološki i sociološki pripada porodici evropskih naroda i sa tog aspekta je važno da dostignemo te evropske standarde„, rekao je on u Zemunskoj gimnaziji.
Reforme su u Srbiji, ocenio je, važne, ne za EU, nego za ovdašnje građane.
Ambasador delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre poručio je da je Evropski dnevnik od „izuzetnog značaja“ za dečake i devojčice jer je važno da razumeju okruženje u kom će živeti kada odrastu.
„EU je uprkos svim krizama i nesavršenostima i preprekama i dalje izuzetno privlačan projekat„, rekao je on.
Dodao je da je EU „organ koji se menja jer se i svet menja“ i da je to političko pitanje kroz koje treba odgovoriti na pitanja građana.
Evropski dnevnik je publikacija, 13. put objavljena u Srbiji, koja ima za cilj što bolje informisanje o Evropskoj uniji (EU), njenim vrednostima i mogućnostima koje đacima pruža.
To je informativni vodič đacima i profesorima, a pokriva širok spektar tema od nastanka EU i njenih institucija, preko ekologije, ljudskih i manjinskih prava, zajedničkog tržišta i valute EU, do mogućnosti za nastavak obrazovanja u nekoj od zemalja članica EU.
