Valeta, 05. februar 2017. (Hina/Reuters) – Čelnici država članica Evropske unije koji su se sreli na Malti zauzeli su strane oko toga kog Donalda podržati, Donalda Tuska, predsedavajućeg na njihovom samitu, ili Donalda Trumpa, novog američkog predsednika.
Uprkos tome što javno govore o ujedinjenosti, države EU podeljene su oko toga kako odgovoriti na izvršne mere čoveka koji povlači američku posleratnu podršku evropskoj integraciji, savetuje drugim državama da poput Velike Britanije izađu iz te organizacije za koju tvrdi da služi nemačkom interesu.
Bivši poljski premijer i sadašnji predsednik Evropskog savetaDonald Tusk otkrio je da su mu evropski čelnici na Malti dali nadimak "naš Donald". To je shvatio kao znak njihove podrške oko izjave koju je dao pre samita, u kojoj je upozorio da Trump uz Rusiju, Kinu i nasilni islam predstavlja "pretnju" za EU.
"Raspoloženje u prostoriji bilo je oko 'našeg Donalda' i 'drugog Donalda'", rekao je jedan funkcioner koji je bio prisutan na razgovorima na kojima se Tusk osećao dovoljno samouverenim da potvrdi kandidaturu za drugi mandat na čelu Evropskog saveta.
Njegovi politički neprijatelji u vladi u Varšavi javno odbacuju da iza Tuska postoji jednoglasna podrška, za njegove kritike Trumpa kažu da su "zloupotreba" i optužuju ga za "širenje straha" i "traženje konfrontacije". Drugi, manje javno, ističu kako postoji široko nezadovoljstvo time što EU okreće leđa transatlantskom odnosu.
Te unutrašnje nesuglasice stvaraju nelagodu, posebno u Francuskoj, oko slabljenja fronta zapada protiv Rusije i sve više Kine, jer će buduće odluke evropskih čelnika uticati na Trumpove stavove o pitanjima poput izdvajanja za NATO, podrške Velikoj Britaniji u procesu izlaska iz EU i budućnosti evropske ekonomske i vojne politike.
Kao Poljak koji je itekako svestan da američka vojna prisutnost predstavlja sigurnost NATO-a u istočnoj Evropi, Tusk je pozvao Evropljane da brane svoje nezavisne interese protiv "supersila SAD-a, Rusije i Kine", a Amerikance da održe "transatlantsku vezu bez koje svetski poredak i mir ne mogu preživeti".
Neki čelnici strahuju da će Trumpov hladan odnos prema NATO-u i izlazak dobro naoružanih Britanaca iz EU-a pojačati ambicije Evrope da oslabe taj prekookeanski odnos, posebno Pariz koji je često izražavao nezadovoljstvo "anglo-američkim uticajem" na blok.
"Francuzi često kažu da danas postoji samo Evropska unija, a ne nešto poput 'Zapada'", tvrdi diplomata iz istočne Evrope koji kritikuje stav Pariza.
"Nemci su puno oprezniji. Postoji jasno pitanje na koje treba odgovoriti treba li se zajednički dogovoriti oko angažmana s SAD-om, ili okrenuti leđa", dodao je.
Francuski predsednik Francois Hollande kritikovao je Trumpa i istočnoevropske članice, optužujući ih da primaju evropske subvencije, ali da onda potkopavaju zajedništvo bloka tražeći usluge od Washingtona.
Nemačka kancelarka Angela Merkel zauzela je diplomatskiji ton, no istakla je potrebu za "multilateralizmom", odnosno da države trebaju imati zajednički stav u zastupanju evropskih interesa.
Mnogi u istočnoj Evropi su zabrinuti prema Trumpovom toplijem tonu prema Rusiji, no neki podržavaju njegovu zabranu ulaska državljanima većinski muslimanskih država.
