Brisel, 29. decembar 2016. (Euractiv) – Proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana su u 2016. obeležili određeni pomaci, posebno u slučaju BiH, ali i problemi na unutrašnjem planu, trzavice u bilateralnim odnosima i sve veće sumnje u spremnost EU da primi nove članice.
Proces integracija regiona se ove godine odvijao u senci odluke o istupanju Velike Britanije iz EU koju su građani doneli na referendumu u junu, posledica migrantske krize i jačanja populizma u mnogim članicama. U takvim okolnostima, u Briselu su u slučaju većine zemalja regiona donošene odluke koje je trebalo da ih podstaknu i učvrste na putu ka EU, iako nisu nužno povlačile za sobom i značajniji napredak u integracijama.
Odlučujući korak BiH
Najveći napredak u 2016. je ostvarila Bosna i Hercegovina koja je nakon višegodišnjeg zastoja podnela u februaru zahtev za članstvo u Uniji koji je Savet EU prihvatio u septembru.
BiH, jedina bivša jugoslovenska republika bez statusa kandidata, morala je da pre podnošenja zahteva usvoji mehanizam koordinacije koji treba da joj omogući da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU. Međutim, ni usvajanje tog mehanizma nije proteklo bez određenih problema zbog zamerki Republike Srpske na način na koji je usvojen, kao i na sam mehanizam.
BiH se nada da bi do kraja 2017. godine mogla da dobije status kandidata za članstvo EU.
Problemi u Makedoniji
S druge strane, proces integracije Makedonije koja od 2005. ima status kandidata, pored spora sa Grčkom oko imena, opteretila je politička kriza u toj zemlji.
Evropska komsija koja od 2009. preporučuje otvaranje pregovora o članstvu sa Makedonijom, ove godine je tu preporuku vezala za sprovođenje Dogovora iz Pržina, koje su sklopile vodeće stranke u toj zemlji u cilju prevazilaženja političke krize.
Glavna prepreka na putu ka EU ipak ostaje blokada Grčke zbog spora oko imena Makedonije čije rešenje se ne nazire.
Crna Gora najviše napredovala
Na Zapadnom Balkanu su u integracijama najviše odmakle Crna Gora i Srbija sa kojima jedino EU vodi pregovore o članstvu, a ove godine su obe otvorile po četiri poglavlja.
Crna Gora je otvorila u junu i decembru po dva poglavlja i u celini je najviše odmakla u integracijama, pošto je od početka pregovora u junu 2012. otvorila 26 od 35 poglavlja. Od toga su dva poglavlja i privremeno zatvorena.
Srbija umereno zadovoljna
Otvaranje poglavlja u slučaju Srbije ove godine nije proteklo sasvim u skladu sa očekivanjima Beograda, uglavnom zbog rezervi Hrvatske.
Zbog toga je otvaranje dva ključna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava odloženo za juli umesto da budu otvorena u junu, a zatim su u decembru umesto tri poglavlja otvorena dva – poglavlje 5 o javnim nabavkama i poglavlje 25 – nauka i istraživanje, dok je Hrvatska imala rezerve u pogledu poglavlja 26 – kultura i obrazovanje.
Poglavlje 25 je i privremeno zatvoreno, a Srbija očekuje da uskoro otvori i privremeno zatvori i poglavlje 26, pošto je Hrvatska odlučila da odblokira to poglavlje, jer je Srbija preduzela korake na rešavanju pitanja udžbenika za nacionalne manjine.
Srbija, koja je počela pregovore u januaru 2014. godne, do sada je otvorila šest od 35 poglavlja u pregovorima sa EU, a nijedno otvaranje poglavlja nije proteklo bez političkog konteksta.
Dobre vesti za Albaniju
Izvestan razlog za zadovoljstvo ima Albanija pošto je Evropska komisija u novembru preporučila otvaranje pregovora sa tom zemljom koja od juna 2014. ima status kandidata.
Za tu preporuku je bio ključan napredak u ispunjavanju pet reformskih proriteta, pre svega usvajanje ustavnih izmena, nužnih za pravosudnu reformu, koje je Albanija usvojila u junu.
Simbolična podrška Kosovu
Evropske integracije Kosova obeležila su dva događaja simboličnog značaja: u aprilu 2016. godine je na snagu stupio Sporazuma o stabilizaciji i pridurživanju EU-Kosovo a u maju je Evropska komisija dala preporuku da se Kosovu odobri vizna liberalizacija ali uz određene uslove.
Komisija je viznu liberalizaciju uslovila ratifikacijom sporazuma sa Crnom Gorom o razgraničenju i ostvarivanjem rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
EU je tokom 2016. bila adresa kojoj su se zemlje regiona, poput Srbije i Hrvatske, povremeno žalile zbog bilateralnih problema i trzavica, nastavila je da posreduje u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i pokušala da podstakne rešavanje političke krize u Makedoniji.
Sumnje i rezerve
Proces evropskih integracija su obeležile i sve izraženije rezerve u pogledu ishoda tog procesa, iako Brisel ističe da politika proširenja nije izgubila značaj, sada i zbog bezbednosnih izazova s kojima se Unija suočava u širem okruženju.
Krize sa kojima se suočava EU nametnule su istovremeno i pitanje koliko je Unija u stanju da vodi uverljivu politiku proširenja i da li je uopšte spremna da jednog dana primi nove članice.
S druge strane, sporo napredovanje regiona koje je obeleženo specifičnim problemima,
poput spora oko imena Makedonije, nedovoljno funkcionalne BiH i procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pokrenulo je pitanje o tome da li je postojeći model pridruživanja prevaziđen.
Na to je u novembru ukazao generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović koji je ocenio da zbog tih specifičnih problema za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana neće biti dovoljan tehnički pristup već da će političke odluke biti od ključnog znača
Očekivanja regiona u vezi sa eventualnim datumom ulaska pojedinih zemalja u EU, iako u skladu sa politikom Brisela da do isteka mandata sadašnje Evropske komisije neće biti prijema novih članica, sve su manje optimistična. Premijer Srbije Aleksandar Vučić u decembru rekao da se nada da će Srbija postati članica pre 2025, po mogućstvu 2022.
U takvim okolnostima čuju se mišljenja da na proširenje treba gledati kao na priliku za reforme za koje treba iskoristiti pretpristupnu EU pomoć i stručnjake, a da onda naknadno videti šta će biti sa pridruživanjem.
