Evropska unija očekuje da Srbija brže radi na rešavanju ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo

Beograd, 06. maj 2022. – Zastoj u procesuiranju ratnih zločina, loš rad srpskog Tužilaštva za ratne zločine i veličanje ratnih zločinaca u javnom prostoru, najvažniji su zaključci desetog godišnjeg Izveštaja o procesuiranja ratnih zločina koji je izradio Fond za humanitarno pravo uz pomoć Evropske unije.

Predstavljanje izveštaja o ratnim zločinima u Srbiji je godišnji događaj koji uz podršku Evropske unije organizuje Fond za Humanitarno pravo.

Zamenica ambasadora EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar poručila je da je suočavanje sa prošlošću i procesuiranje ratnih zločina jedan od priroriteta na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

“Ova pitanja su deo šire teme pomirenja u regionu. Iako su sukobi na ovim prostorima zavšreni pre 30 godina, Evropska unija ne želi da zaboravi pitanje ratnih zločina zbog svih žrtava i njihovih porodica”, poručila je zamenica ambasadora EU u Srbiji.

Ona je dodala i da je procesuiranje ratnih zločina stub međunarodnog prava, te da se Srbija bez ispunjavanja obaveza u tom segmentu ne može kretati ka zatvaranju Poglavlja 23.

Od ukupno 20 prelaznih merila, koliko Srbija ima u poglavlju o vladavini prava, čak 6 se odnosi na procesuiranje ratnih zločina i pronalaženje posmrtnih ostataka nestalih. Evropska komisija svake godine u svom izveštaju prikazuje stanje u ovoj oblasti i primećeno je da je Srbija spora u procesuiranju ratnih zločina. To je zabrinjavajući trend za koji se nadamo da će se promeniti”, navodi Norčič Štamcer.

Fond za humanitarno pravo primetio je u svom izveštaju, ne samo da Srbija izbegava da ubrza rad na procesuiranju ratnih zločina, već izbegava da ispunjava svoje međunarodno preuzete obaveze.

Uprkos obavezama koje se stavljaju pred Srbiju, uz strateške dokumente ove države koji predviđaju ubrzanje procesuiranja ratnih zločina, to se nije dogodilo”, navodi Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

Ona upozorava i na spor rad Tužilaštva za ratne zločine, za koje kaže da je od 2003. godine, kada je osnovano, do sada podiglo tek 90 optužnica protiv 212 lica.

Ovim tempom ni za narednih sto godina se ne bi procusirala polovina predmeta koji se još  nalaze u predistražnoj fazi, a kojih je više od 1700. Tokom godina su se izgovori zbog skromnog rada Tužilaštva menjali, te su u prvim godinama govorili da je problem mali broj zaposlenih, dok je danas izgovor da je jako teško doći do žrtava i svedoka, kao i da je veliki broj osumnjičenih preminuo”, objašnjava Žanić.

Navodi, ipak, da na tempo kojim se sudovi bave ratnim zločinima najviše utiču društveno-politička klima koja je poslednjih godina takva da osuđeni ratni zločinci pišu knjige, pormovišu ih na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, predstavljaju se kao vojni analitičari, a država ih štiti i finansira.

Trenutno imamo pandemiju ratnih zločinaca u javnom prostoru. To je postalo toliko uobičajeno da više niko i ne obraća pažnju”, ukazuje Žanić.

Podseća i da ne postoji gotovo nijedna emisija u kojoj se genocid u Srebrenici ne koristi ka primer kako svet radi protiv srpskog naroda, a navodi i da mural posvećen osuđenom ratnom zločinu Ratku Mladiću i dalje stoji u centru Beograda.

Fond navodi i da je to primećeno i u izveštajima Evropske komisije koja od Srbije zahteva da prekine sa promocijom ratnih zločinaca i da uloži dodatni napor da se što veći broj predmeta procesuira.

Neefikasan rad Tužilaštva za ratne zlocine je nalaz koji se ponavlja iz godine u godinu. To je zabrinjavajuće, a pogotovo kada znamo činjenicu da je Tužilaštvo za pet godina, od 2016. do 2021. godine, podiglo tek 11 optužnica. Njihovi rezultati su sve lošiji”, kaže Marina Kljajić koja pred sudom u postupcima ratnih zločina zastupa oštećene.

Dodaje i da svi veći predmeti u Tužilaštvo za ratne zločine dolaze iz Bosne i Herecegovine, a da prošle godine nije podignuta nijedna optužnica za ratne zločine koji su izvršeni na Kosovu. Kljaljić tvrdi i da je veliki problem što u Srbiji Tužilaštvo za ratne zločine izbegava da pokrene slučajeve protiv visokorangiranih predstavnika vojske i policije.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…