Evropska komisija: Umereni pad ekonomije, rast deficita i duga Republike Srbije

Evropska komisija

Brisel, 06. novembar 2020. – Evropska unija će 2020. godine zabeležiti ekonomski pad od 7,4% i biće potrebne dve godine da se vrati na nivo pre pandemije, saopštila je Evropska komisija.

Ekonomija EU će naredne godine imati rast od 4,1%, a 2022. 3%, navodi se u Jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije.

U evrozoni ekonomski pad će biti 7,8% 2020, a zatim će zabeležiti rast od 4,2% 2021. i 3% 2022. godine.

Najnovije projekcije rasta i za EU i za evrozonu malo su veće za 2020. i manje za 2021. u odnosu na letnju ekonomsku prognozu. U saopštenju se dodaje i da se 2022. ne očekuje oporavak ekonomije na nivo pre pandemije.

EK je saopštila da je ekonomska aktivnost u Evropi zbog pandemije korona virusa pretrpela veliki šok u prvoj polovini godine i da se oporavila u trećem tromesečju kad su postepeno ukidane mere za suzbijanje širenja virusa.

Ekonomske posledice pandemije, kao i očekivani oporavak, razlikuju se u zemljama EU, u zavisnosti od širenja virusa, sprovođenih mera, sektorskog sastava nacionalnih ekonomija i snage nacionalnog odgovora na pandemiju.

Ekonomija Srbije zabeležiće u 2020. samo umereni pad, od 1,8%, zahvaljujući relativno kratkom trajanju najstrožih mera zatvaranja zbog korona virusa i značajnoj podršci za ublažavanje posledica krize, predviđa Evropska komisija.

Ekonomija EU će pasti za 7,4%, a njen povratak na nivo pre pandemije se ne očekuje do 2022, navodi se u Jesenjim ekonomskim prognozama za članice EU, kao i kandidate za članstvo.

U Srbiji se povratak na stanje pre korona krize i ekonomski rast očekuju u 2021, od 4,8%, pri čemu će rast predvoditi investiciona i privatna potrošnja.

Za 2022. se Srbiji prognozira ekonomski rast od 3,8%.

U delu izveštaja EK o Srbiji navodi se da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje posledica krize za posledicu imati znatan, privremeni rast deficita opšte države u 2020.

Takođe se prognozira rast koeficijanta spoljnog duga za oko 10 procentnih poena i zatim njegov lagani pad.

Komisija navodi da je BDP Srbije, nakon snažnog rasta od 5,1% u prvom kvartalu 2020, u drugom tromesečju pao za 6,4% zbog mera preduzetih u uslovima pandemije korona virusa.

Taj pad je bio posledica velikog smanjenja privatne potrošnje i investicija koji je samo delimično nadoknađen većom vladinom potrošnjom i pozitivnim doprinosom neto izvoza.

Kako se navodi, kratkoročni indikatori ukazuju da je ekonomska aktivnost tokom leta nastavila da se oporavlja.

Očekuje se i da relativno mali udeo turističkih usluga i dobra poljoprivredna sezona ograniče pad ekonomije Srbije u 2020.

Kada je reč o perspektivama rasta, Komisija je ukazala na visok nivo neizvesnosti i rizike koje nose pandemija i tempo evropskog oporavka.

Kriza zbog korona virusa pogoršaće deficit opšte države koji će u 2020. biti oko 9% BDP nakon što je godinu dana ranije bio gotovo u ravnoteži.

Sa predviđenim oporavkom, ukidanjem mera za ublažavanje posledica krize i povećanjem prihoda iz poreza, deficit će, predviđa EK, pasti na oko 3% BDP u 2021. i 2,5% BDP u 2022.

EK prognozira da će javni dug Srbije porasti na 61,5% BDP u 2020. zbog većeg deficita i pada BDP a zatim će početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje u skladu sa ekonomskim oporavkom i manjim deficitima u 2021. i 2022. godini.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…