Zagreb – Nivo percipirane nezavisnosti hrvatskog pravosuđa i dalje je niska, a dugotrajni procesi potkopavaju efikasnost antikorupcijskog sistema.
Na ovo je upozorila Evropska komisija u godišnjem izveštaju o vladavini prava u državama članicama EU, iako ističe i „pozitivne pomake u pravosuđu„.
U izveštaju za Hrvatsku, Komisija je objavila da se radi na rešavanju pitanja nivoa plata sudija, državnih tužilaca i pravosudnog osoblja, ali ističe da „i dalje postoji zabrinutost„, prenela je Hina.
Sindikat državnih i lokalnih službenika i nameštenika (SDLSN) pokrenuo je 5. juna štrajk svojih članova, državnih službenika i nameštenika u telima sudske vlasti i državnom tužilaštvu u kojem traže 400 evra povećanja plata i regulisanje kolektivnog pregovaranja za zaposlene u sudskoj vlasti i Državnom tužilaštvu.
U međuvremenu je održano nekoliko bezuspešnih sastanaka predstavnika SDLSN-a s resornim ministrom uprave i pravosuđa Ivanom Malenicom.
Komisija navodi da je u Hrvatskoj „nastavljena efikasna istraga korupcije na visokom nivou„, pri čemu se povećao ukupan broj optužnica i presuda.
No „prekomerno trajanje istrage, kaznenog progona i donošenja presuda za korupcijska kaznena dela nastavili su da potkopavaju efikasnost antikorupcijskog sistema„, naglašava se u izveštaju.
Komisija pozdravlja povećanje resursa Povereništvu za rešavanje sukoba interesa, ali napominje da su još uvek prisutne poteškoće sa proverom imovine.
Doneti su kodeksi ponašanja saborskih poslanika, a uvele su ih i gotovo sve lokalne i regionalne uprave, a nacrt zakona o lobiranju upućen je na javnu raspravu, dodaje se u izveštaju.
Komisija ocenjuje i da su učinjeni „pozitivni pomaci u hrvatskom pravosuđu“ pošto su „odlukom Ustavnog suda ukinute periodične bezbednosne provere sudija„, a radi se na tome da se to učini i za državne tužioce.
„Mogla bi se unaprediti javna komunikacija o radu pravosuđa, kako je preporučila i zaštitnica građana. Nivo percipirane nezavisnosti pravosuđa i dalje je vrlo niska. Pravosudni sistem dodatno je proširio elektronske komunikacijske alate i smanjio zaostatke, ali su još prisutna pitanja efikasnosti i kvaliteta„, upozoreno je u izveštaju.
Evropska komisija je navela da hrvatski pravni okvir „jamči medijski pluralizam i slobodu, kao i slobodu izražavanja i pravo na informaciju„.
Što se tiče poslednjeg, iako je revidirano zakonodavstvo o opštem pristupu informacijama i javnim dokumentima, u praksi problem predstavljaju kašnjenja.
Oni ističu da „i dalje postoji zabrinutost“ povodom političke nezavisnosti Saveta za elektronske medije i javnog servisa HRT-a i upozoravaju da su preduzeti „tek neki koraci“ vezano uz SLAPP tužbe (strateških tužbi protiv učešća javnosti) što „ostaje značajan problem koji utiče na profesionalno okruženje novinara„.
