Brisel, 08. jul 2021. – Evropska unija namerava oštro da se obračuna sa pranjem novca.
Evropska komisija u tom cilju planira da uvede gornju granicu za gotovinske transakcije i na nivou EU formira agenciju za suzbijanje tog krivičnog dela.
Važna novina je i to što nova rešenja protiv pranja novca treba da budu utvrđena u formi zakona, koje sve članice EU moraju dosledno da primenjuju, za razliku od direktiva Evropske komisije koje im nude određen manevarski prostor.
Paket zakona Evropske komisije predviđa limit za gotovinsko poslovanje koji bi u celoj EU iznosio najviše 10.000 evra.
Gornja granica za gotovinsko plaćanje već postoji u nekim članicama, i dok je ona u Grčkoj znatno niža od 10.000, u Nemačkoj takav limit ne postoji.
Predlog zakona će nametnuti nove obaveze i ponuđačima kriptovaluta, koji će ubuduće vlastima morati da dostavljaju podatke o učesnicima transfera.
Velike promene predviđene su i u kontroli finansijskog poslovanja.
Evropska komisija planira da do početka 2023. godina formira sopstvenu evropsku službu za suzbijanje pranja novca.
U ovom trenutku su vlasti članica EU nadležne da kontrolišu da li banke sprečavaju svoje klijente da preko njih ubacuju prljav novac u finansijske tokove. Nadležnosti Evropske agencije za bankarski nadzor (EBA), sa sedištem u Parizu, u najvećoj se meri svode na koordinaciju.
Evropska komisija sada pravom evropskom kontrolnom agencijom želi da premosti probleme koji nastaju zbog razlike u efikasnosti nacionalnih službi.
Nova institucija imaće zadatak da direktno nadzire velike finansijske koncerne koji se smatraju riskantnim, a ta kontrola uključivaće i finansijske inspekcije na licu mesta i pravo izricanja novčanih kazni i do 10 miliona evra.
Za ostale finansijske ustanove i dalje će ostati zadužena kontrolna tela zemalja članica, ali će nova agencija koordinisati i nadzirati njihov rad. Ona će imati pravo i da od njih preuzme neki predmet, ako oceni da ne postupaju dobro.
Nova evropska agencija neće biti zadužena samo za finansijske ustanove, već će koordinisati i pomagati i rad nacionalnih službi za finansijske istrage (Financial Intelligence Units).
Reč je o telima koja istražuju moguće slučajeve pranja novca izvan finansijskog sektora – natržištu nekretnina ili prilikom kupoprodaje nakita ili automobila, kada klijenti plaćaju velikim gotovinskim iznosima, prenosi euractiv.rs.
