Evropska komisija predstavila mere za borbu protiv dezinformacija povezanih sa pandemijom korona virusa

Žozep Borel, Vera Jurova

Brisel, 10. jun 2020. – Evropska Komisija predstavila je analizu mera koje utvrđuju smer daljeg delovanja  u borbi protiv dezinformacija povezanih s pandemijom korona virusa.

Time se odgovara na poziv evropskih čelnika iz marta 2020. na odlučno suprotstavljanje dezinformisanju i jačanje otpornosti evropskih društava.

Pandemija korona virusa popraćena je velikom količinom lažnih ili obmanjujućih informacija, uključujući pokušaje stranih aktera da utiču na građane EU  i rasprave koje se vode unutar Unije.

zajedničkoj komunikaciji analizira se neposredan odgovor i predlažu konkretne mere koje se mogu brzo primeniti.

Šef EU diplomatije Žozep Borel izjavio je: “Dezinformacije u vreme pandemije korona virusa  mogu dovesti do nečije smrti. Dužnost nam je zaštiti naše građane tako što ćemo ih upozoriti na lažne informacije i otkriti aktere odgovorne za takva delovanja. U današnjem svetu, koji počiva na tehnologiji i u kojem ratnici ne vitlaju mačevima, nego tastaturama, ciljane operacije širenja uticaja i kampanje dezinformisanja dobro su poznato oružje državnih i nedržavnih aktera, stoga Evropska unija jača svoje napore i kapacitete u tom području”.

Evropska komesarka za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova izjavila je: “Evropa je tokom pandemije korona virusa  bila izložena bujici dezinformacija, koje potiču iz EU i izvan njega. Kako bismo se borili protiv dezinformisanja, moramo mobilisati sve relevantne aktere, od internet platformi do javnih tela, te podsticati nezavisne organizacije za proveru činjenica i medije. Iako su internet platforme tokom pandemije preduzele određene korake u pravom smeru, one treba da pojačaju svoj angažman. Naše delovanje se čvrsto oslanja na osnovna prava, posebno na slobodu izražavanja i informisanja”.

Kriza je postala ogledni primer koji pokazuje kako se EU i društva nose s izazovom dezinformisanja.

Sledeći aspekti ključni su za snažniju i otporniju Evropsku uniju:

Razumevanje: Pre svega, važno je razlikovati nezakonit sadržaj od sadržaja koji je štetan, ali ne i nezakonit. Nadalje, granice između različitih oblika lažnog ili obmanjujućeg sadržaja više nisu jasne: od dezinformacija, koje su namerne, do netočnih informacija, koje mogu biti nenamerne. Namera može varirati od ciljanog uticaja stranih aktera do isključivo ekonomskih motiva. Na svaki od navedenih izazova potrebno je dati odgovarajući odgovor. Zatim, potrebno je osigurati više podataka za javni nadzor i poboljšati analitičke kapacitete.

Komunikacija: EU je tokom krize pojačala napore na informisanju građana o rizicima te saradnju s drugim međunarodnim akterima radi suzbijanja dezinformisanja. Argumenti Evropske komisije protiv mitova o korona virusu pregledani su više od 7 miliona puta. Evropska služba za spoljno delovanje, zajedno s Komisijom, unapredila je stratešku komunikaciju i javnu diplomatiju u trećim zemljama, uključujući susedstvo EU. Strani akteri i određene treće zemlje, posebno Rusija i Kina, učestvovali su u ciljanim operacijama širenja uticaja i kampanjama dezinformisanja u Evropskoj uniji, njenom susedstvu i svetu. Na primer, radna grupa East Stratcom razotkrila je i na internet stranici EuvsDisinfo objavila više od 550 neistinitih priča o korona virusu iz proruskih izvora.

Saradnja je kamen temeljac borbe protiv dezinformisanja:

  • Saradnja sa Evropskim parlamentom i Savetom, kao i između institucija EU i država članica odvijala se uobičajenim kanalima, kao što su sistem brzog uzbunjivanja i mehanizam EU za integrisani odgovor na političku krizu. Ti kanali će se dodatno razvijati kako bi se ojačali kapaciteti, poboljšala analiza rizika i izveštavanje o bitnim podacima u kriznim vremenima.
  • Saradnja se odvijala i s međunarodnim partnerima, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, kao i u okviru mehanizma za brzi odgovor grupa  G7, NATO i drugih organizacija. To je dovelo do povećane razmene informacija, aktivnosti i najboljih praksi. Tu saradnju trebalo bi pojačati radi boljeg odgovora na strani uticaj i dezinformisanje.
  • EU će u okviru paketa „Team Europe” povećati podršku i pomoć akterima civilnog društva, nezavisnim medijima i novinarima u trećim zemljama kao i podršku praćenju kršenja slobode medija i zagovaranju bezbednijeg medijskog okruženja.
  • Napokon, mnogi potrošači, dovedeni u zabludu, kupovali su precenjene, neefikasne ili potencijalno opasne proizvode. Stoga su platforme uklonile milione zavaravajućih oglasa. Evropska komisija će i dalje sarađivati s internet platformama i podržavati napore nacionalnih tela u okviru mreže za saradnju u području zaštite potrošača radi suzbijanja tih praksi kojima se povređuje pravo o zaštiti potrošača.

Transparentnost: Komisija je pomno pratila aktivnosti internet platformi u okviru Kodeksa dobre prakse u suzbijanju dezinformacija. Potrebni su dodatni napori, veća transparentnost i odgovornost:

  • Platforme bi trebale dostavljati mesečne izveštaje sa detaljnijim podacima o svojim merama za negovanje merodavnog sadržaja i za ograničavanje dezinformacija i oglašavanja povezanog s korona virusom. Trebale bi i pojačati suradnju s organizacijama za proveru činjenica (u svim državama članicama, za sve jezike) i istraživačima, kao i transparentnije sprovoditi svoje politike kako bi informisale korisnike koji dolaze u kontakt sa dezinformacijama.
  • Komisija snažno potiče druge relevantne aktere koji još nisu potpisnici Kodeksa da se pridruže tom novom programu izveštavanja.
  • Nadovezujući se na rad novoosnovanog Evropskog opservatorija za digitalne medije, EU će dodatno pojačati svoju podršku organizacijama za proveru činjenica i istraživačima.

Obezbeđivanje slobode izražavanja i pluralističke demokratske rasprave ključan je element EU odgovora na dezinformisanje. Komisija će i dalje pratiti kako hitne mere koje države članice preduzimaju u kontekstu korona virusa utiču na pravo i vrednosti EU. Kriza je istakla ključnu ulogu slobodnih i nezavisnih medija, koji građanima pružaju pouzdane informacije na osnovu proverenih činjenica i doprinose spašavanju života.

EU će pojačati podršku nezavisnim medijima i novinarima u EU i u svetu. Komisija poziva države članice da pojačaju napore kako bi novinarima obezbedile siguran rad i u najvećoj meri iskoristile ekonomski odgovor EU paket za oporavak za podršku medijima koji su teško pogođeni krizom, poštujući pritom njihovu nezavisnost.

Osnaživanje i informisanje građana kao i jačanje društvene otpornosti znači da građanima treba omogućiti učešće u demokratskoj raspravi očuvanjem pristupa informacijama i slobode izražavanja kao i promovisanje medijske i informatičke pismenosti građana, uključujući kritičko razmišljanje i digitalne veštine. To se može postići projektima za jačanje medijske pismenosti i podrškom organizacijama civilnog društva.

Iz Evropske komisije navode da predložene mere doprinos su budućem radu EU u području dezinformisanja, posebno u okviru Evropskog akcionog plana za demokratiju i Zakona o digitalnim uslugama.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…