Evropljani će do 2025. reciklirati polovinu otpada

reciklaža

Brisel, 19. april 2018. – Evropska domaćinstva i privreda moraće da recikliraju najmanje 55% svog komunalnog otpada do 2025, predviđeno je novim, oštrijim propisima koji su usvojeni u Evropskom parlamentu.

Posle 2025. cilj za reciklažu će se povećavati za jedan procentni poen svake godine kako bi 2035. dostigao 65%.

Propisi su usvojeni u sklopu preispitivanja direktiva koje je dogovoreno sa članicama sa ciljem da se unaprede "zeleni akreditivi" evropske ekonomije.

Nakon glasanja u EP, poslednju reč daće Savet.

EU je u 2014. proizvela 2,5 milijardi tona otpada. Od toga je trećina došla iz sektora građevinarstva a samo 8% je bio otpad domaćinstava.

Kada je reč o reciklaži, podaci se osetno razlikuju od članice do članice – Malta reciklira samo 8% otpada domaćinstava a Nemačka čak 66%.

Gledano u celini, Evropljani recikiraju više nego ranije. Zapadne članice EU (15 zemalja) reciklirale su 2004. godine 55,6% ambalaže a 2013. godine 67,8%.

Paket propisa usvojen u EP uključuje odredbe za ambalažu i ambalažni otpad, deponije, odbačena vozila, odbačene baterije i električni i elektronski otpad.

Inače, u sklopu dugih pregovora sa Savetom, evroposlanici se zalažu za ambicioznije ciljeve za reciklažu materijala za pakovanje i deponije.

Do 2025. godine 65% materijala za pakovanje će se ponovo upotrebljavati a do do 2030. za 5% više. U propisma su dati specifični ciljevi za različite vrste amabalaže, uključujući papir, karton, plastiku, staklo, metal i drvo.

Predviđeno je i da 2035. na deponijama završava najviše 10% otpada.

Upravo tu su, pokazuju podaci, razlike između članica EU najveće. Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Holandija, Finska i Švedska gotovo da i ne šalju otpad na deponije.

S druge strane, 92% otpada na Malti završi na deponijama, a na Kipru, u Grčkoj i Rumuniji više od 80%.

Izvestilac EP Simona Bonafe istakla je da je "velika pobeda" što su evroposlanici uspešno povećali ciljeve za recikliranje.

Međutim, kako je kazala, "izazovi su ambiciozniji". Reč je o promeni ekonomskog modela, sa linearnog, gde potrošači bacaju najveći deo otpada, na cirklurani, gde se materijali vraćaju nazad u ekonomski ciklus.

EU želi da bude svetski lider u cirkularnoj ekonomiji u kojoj se proizvodi, materijali i resursi zadržavaju u ekonomiji najduže moguće.

Izmenom propisa EU uvode se i novi zahtevi.

Tako će se od 2025. posebno prikupljati otpad od tekstila iz domaćinstava i opasan otpad a od 2024. će se biorazgradivi otpad ili odvojeno prikupljati ili će kompostiranjem biti recikliran u domaćinstvima.

EU takođe namerava da smanji bacanje hrane za 30% do 2025. a do 2030. za polovinu.

Kako bi se taj cilj dostigao, članice EU mogle bi da ponude podsticaje za prikupljanje neprodate hrane i njenu redistribuciju.

Evroposlanici su takođe ukazali na potrebu da se razjasni razlika između oznaka "upotrebiti do" i "rok trajanja" na proizvodima, prenosi Euractiv.

 

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…