Brisel – Evrozona je krajem prvog kvartala ove godine ušla u tehničku recesiju s padom BDP od 0,1%, pošto je istu negativnu stopu rasta imala od oktobra do decembra.
To pokazuju revidirani podaci evropske statističke agencije Eurostat.
Eurostat je do sada govorio da je bila stagnacija u poslednjem tromesečju 2022. godine u odnosu na prethodno tromesečje, a da je u prvom tromesečju 2023. godine zabeležen rast od 0,1%.
Revizija podataka naniže objašnjava se velikim delom nedavnim lošim podacima iz Nemačke koja je, kao najveća evropska ekonomija, krajem maja objavila da je u recesiji izazvanoj teškoćama u industriji.
Najnoviji podaci Eurostata kvare izglede evrozone za celu godinu.
Evropska komisija je sredinom maja prognozirala rast od 1,1% 2023. u 20 zemalja koje imaju zajedničku evropsku valuti.
Međutim, ta cifra sada izgleda „optimistično“ ocenila je ekonomistkinja banke ING Šarlot Monpelije. Ona predviđa rast od samo 0,5% za celu godinu.
„Od proleća svi podaci su bili loši„, istakla je ona ukazujući pre svega na nemačku industrijsku proizvodnju i nove narudžbe.
Ona smatra da je evropska privreda u fazi stagnacije pošto je s teškoćama je prošla kroz zimu zbog energetskog šoka. Iako su cene gasa i nafte pale poslednjih meseci, rast cena prošle godine imao je znatan uticaj na poverenje domaćinstava koja su smanjila potrošnju.
Inflacija ostaje visoka na 6,1% u maju, iako je opala, a rast cena pogađa prehrambene proizvode, prerađivačku proizvodnju i usluge.
Evropska privreda takođe je pogođena porastom kamatne stope Evropske centralne banke koja smanjuje potražnju za kreditima i koči investicije, posebno u sektoru nekretnina što dovodi do pada aktivnosti u građevinarstvu.
Usporavanje privrednog rasta konstatovano je u SAD, a slabiji oporavak od predviđenog beleži i Kina što predstavljaju opterećenje za izvoz iz Evrope.
