Evropska komisija obeležila je godinu dana od uvođenja strožih pravila za jačanje transparentnosti u njenom radu, ali, neki kritičari smatraju da još ima dosta prostora za poboljšanje u tom pogledu, pišu euvropski mediji.
Nova pravila, koja su stupila na snagu 1. decembr 2014., odnose se na evuropske poverenike, članove njihovih kabineta i glavne direktore službi Evropske komisije. Komisija mora u roku od dve nedelje od održavanja sastanaka objavljivati datume, mesta održavanja, imena organizacija i samozaposlenih osoba s kojima su sastanci održani te teme o kojima se raspravljalo.
Ti podaci objavljuju se u Evropskom registru transparentnosti, internet bazi podataka pokrenutoj 2011. kojom zajednički upravljaju Evropska komisija i Evropski parlament. Registar bi trebao dati odgovore na pitanja koji se interesi zastupaju na nivou EU, ko ih zastupa i u čije ime i koliko novca u to ulaže.
"Da bi ljudi povratili poverenje u Evropu, moramo osigurati bolju preglednost i biti transparentniji u vezi sa svojim radom. Omogućiti građanima da znaju s kim se i zašto sastajemo jednako je važno kao i to da Komisija održava otvoren i redovan dijalog s zainteresovanim stranama. Komisija namerava svojim primerom biti uzor u pitanjima transparentnosti", rekao je tom prilikom prvi potpredsednik Evropske Komisije Frans Timmermans.
Godinu dana posle, po istraživanju portala integritywatch.eu i Politica, službenici Evropske komisije prijavili su više od 5000 sastanaka s najmanje 1800 organizacija, piše Politico.eu.
Novi fokus na transparentnosti jedan je od glavnih prioriteta predsednika EK Junkera i većina posmatrača slaže se da je pomogao vraćanju poverenja u evropski zakonodavni proces, koji je postao meta žestokih kritika nakon skandala oko lobiranja u pripremi novih zakona o duvanu.
No neki kritičari smatraju da bi se sistem mogao poboljšati i da bi ga trebalo proširiti na druge evropske institucije.
Pre Junkerovih reformi o lobiranju, evropski službenici nisu morali obavezno prijavljivati svoje sastanke s lobistima i lobisti se nisu morali registrovati u Registru transparentnosti. Pre 2014. Komisija nije niti podsticala prijavu u registru, koji je tako zavisio o dobroj volji lobista čiji klijenti često nisu želeli biti pod lupom javnosti.
Novim propisima to se promenilo i u registru sada postoji 8700 zapisa.
No nevladine organizacije i grupe za transparentnost nisu zadovoljne njihovim kvalitetom, tvrdeći da je registar pun grešaka i netačnih podataka o troškovima.
Transparency International upozorio je Sekretarijat registra na preko 4000 problematičnih navoda, upozoravajući da sadrže ili pogrešne ili nepotpune podatke. Neki propusti u međuvremenu su uklonjeni, no mnogi nisu.
Nevladine organizacije upozoravaju da u sistemu i dalje postoji previše rupa zahvaljujući kojima lobisti mogu izbeći nadzor.
Junker je, ističu, obećao zakonski obavezan registar, a sadašnji dobrovoljni sistem utemeljen na podsticajima to nije.
"Čekamo već više od godinu dana, što dovodi u pitanje ozbiljnost EK", rekao je Paul de Clerck, aktivist organizacije Friends of the Earth.
Nevladine organizacije pozivaju na reformu propisa o transparentnosti kako bi ih se proširilo na druge evropske institucije i obavezom prijavljivanja sastanaka obuhvatilo sve evropske službenike a ne samo visoke.
Komisija je u radnom programu za 2015. obećala da će do kraja godine izneti predlog međuinstitucionalnog sporazuma s Evropskim parlamentom i Većem za uvođenje obaveznog registra lobista za sve tri institucije.
No, sada najavljuje da će do kraja godine pokrenuti samo javnu raspravu o tom pitanju i 2016. početi pregovore sa poslanicima Evropskog parlamenta i veleposlanicima država članica pri EU (COREPER), koji pripremaju odluke Veća.
Nevladine organizacije i lobisti sumnjaju da će reforme, posebno međuinstitucionalni sporazum, uskoro zaživeti.
"U savršenom svetu imali bismo usklađen, panevropski sistem… a to nije verovatno", rekao je Karl Isaksson iz lobističke kompanije Kreab..
Odbor za ustavna pitanja Evropskog parlamenta trenutno razmatra predlog da se neregistrovanim lobistima zabrani rad u Evropskom parlamentu i kontakti s visoko rangiranim poslanicima.
Predlog nemačkog poslanika Zelenih Svena Giegolda predviđa "obavezu" za izvestioce i predsednike parlamentarnih odbora da se "sastaju isključivo s registrovanim lobistima i to objavljuju na internetu."
Bude li usvojen, predlog će uskladiti pravila o transparentnosti u Evropskom parlamentu s onima koja vrede za Evropsku komisiju.
Nacrt izveštaja , koji je Politico.eu dobio na uvid, predlaže takođe da Parlament ograniči "pristup Evropskom parlamentu neregistrovanim organizacijama ili pojedincima" tako da posetioci moraju potpisati izjavu kojom potvrđuju da ne rade kao lobisti. Poziva isto tako da lobistima kompanija koji "odbiju formalne pozive na saslušanja i sastanke odbora" bude zabranjen rad u Parlamentu zbog "neprimerenog ponašanja", kao što je bio slučaj u radu posebnog parlamentarnog odbora za poresku u evaziju (TAXE).
Izvor: HINA
Izvor: HINA
