Roboti više nisu samo stvar naučne fantastike, nego svojom primenom u svakodnevnom životu sve više menjaju društvo i svetsku ekonomiju, zbog čega se javlja potreba za novim društvenim modelima i regulacijom čime se bave i zastupnici Evropskog parlamenta.
Prihodi industrije robotike trenutno u svetu iznose 22 milijarde evra, a smatra se da će do 2020. godine oni biti između 50 i 62 milijarde evra. Evropa trenutno pokriva 32 posto tog tržišta, s rastom od 8 posto godišnje.
Evropska unija u budućnosti treba da zna nositi se ne samo s ekonomijama niskih plata, nego i onima koje su visoko automatizovane. Zbog toga bi vodeća uloga u robotici trebala biti glavni adut rasta produktivnosti evropske proizvodnje, stoji u planu budućeg delovanja SPARC-a, evropskog projekta robotike.
Projekt SPARC Robotics EU je pokrenula 2014. godine u Minhenu, a reč je o najvećem građanskom istraživačkom i inovacijskom centru za robotiku na svetu.
"Evropa treba biti proizvođač, a ne samo potrošač robota. Oni čine mnogo više od pukog zamenjivanja ljudi, često radeći stvari koje čovek ne može ili ne želi raditi, što poboljšava mnogo stvari u našim životima. Integracijom robota u evropsku industriju pomoći će nam da stvorimo i sačuvamo poslove", rekla je tom prilikom tadašnja potpredsednica Evropske komisije Neelie Kroos.
SPARC je pokrenut u partnerstvu Evropske komisije i udruženja EuRobotics koga čini 180 kompanijai istraživačkih organizacije, te je od svog osnivanja otvorio više od 240 hiljada radnih mesta.
Cilj organizacije je učiniti robote prisutnima u fabrikama, u vazduhu, na kopnu, pod vodom, u agrikulturi, te u svim mogućim primenama u kojima će donositi pozitivnu ekonomsku i društvenu promenu Evropi.
SPARC razvija preporuke Komisiji za finansiranje područja robotike unutar programa Hozont2020., a kroz njega Evropska unija danas podržava više od 120 projekata.
Budućnost
Eurostatovo istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da 72 posto Evropljana smatra robote dobrim za društvo, a jedan od sedam Evropljana radi ili živi s robotom. No devet od deset Evropljana smatra kako se robote treba pažljivo koristiti, a 70 posto misli da će im roboti uzeti posao.
Izraelski komjuterski naučnikMoshe Vardi uporedio je razvoj robotike s procesom zagrevanja vode.
"Ako stavite vodu na štednjak i krenete je zagrevati, ona postaje sve toplija i toplija. Iz toga možete zaključiti da će grejanjem voda samo postojati sve toplija. No u jednom momentu sve se promeni, i voda počinje ključati", napisao je Vardi za Guardian, najavljujući tačku preokreta u kojoj će roboti znatno promeniti društvo. Vardi pesimistično najavljuje turbulencije na tržištu rada do kojih će ta tačka preokreta dovesti.
Perspektiva Evropskog parlamenta
"Uverena sam da će roboti doneti revoluciju. Naravno, oni će izbrisati neke vrste poslove, ali će i dovesti do novih", smatra Mady Delvaux, zastupnica u Evropskom parlamentu (Luksemburg/ S&D).
Delvaux je na čelu radne grupe Odbora za pravna pitanja Evropskog parlamenta koja se sastala u aprilu i čija je svrha izraditi predloge novih legislativa koje bi bile najbolje za izvlačenje koristi iz robotike.
"Ako će industrija koristiti više automatizovanih robota imaće bolji učinak, biće kompetitivnija, a to može dovesti do toga da neke kompanije vrate svoju proizvodnju u Evropu", rekla je Delvaux u intervjuu za portal Evropskog parlamenta.
Oko pitanja robotike Evropi je potrebna nova standardizacija, smatra Delveux. Treba se razmišljati o pitanjima odgovornosti, o zaštiti ličnih podataka i sprečavanju hakovanja. Neki roboti, ističe Delveux, već su pokriveni direktivom o strojevima, no ona se odnosi samo na tehničke parametre, a ne na veštačku inteligenciju.
"Treba u većoj meri testirati robote kako bi videli kako se ponašaju i kakve nesreće mogu proizaći iz njihove interakcije s ljudima", rekla je Delveux.
"Važno pitanje je i ravnopravan pristup robotima. Ako roboti stvarno čine život jednostavnim, moramo osigurati da ih svi mogu priuštiti", smatra Delveux.
SAD, Kina, Koreja i Japan rade na vrlo ambicioznim projektima, pa ako ne stvorimo pravni okvir za napredak robotike, naše tržište preplaviće strani roboti, zaključuje Delveux.
Roboti danas
Roboti danas već imaju primenu u jako širokom spektru delatnosti. U zdravstvu pomažu da operacije budu preciznije i manje invazivne, pripomažući time uspešnijem, ali i jeftinijem lečenju.
U području staranja pomažu starijim građanima pri jednostavnim fizičkim zadacima, podstičući ih na produljenje aktivnog i samostalnog života.
Roboti pomažu i u bezbednosti i u spašavanju, delujući nakon potresa, lavina, eskplozija. Oni se mogu provlačiti kroz uske prolaze, bušiti i rušiti zidove. Evropski roboti pomagali su japanskom stanovništvu nakon katastrofe u Fukushimi.
Robotika ima primenu i u agrikulturi, gde se automatizuje rad u poljima i na farmama. Robotskim preuzimanjem najtežih i najnapornijih poslova stvara se veći prinos, omogućava održiva poljoprivreda i time podstiče lokalna ekonomija.
Takozvani zeleni roboti čuvaju životnu sredinu – robotske ribe analiziraju vodu kroz koju plivaju, dronovi prate divljinu, od sisavaca Arktika do orangutana Sumatre, a robotski insekti čiste vazduh. Razvijaju se i roboti koji će pomagati pri recikliranju i odvajanju otpada.
Osim što čine vozila pametnijim i sigurnijima, roboti u saobraćaju poboljšavaju saobraćajni tok i razvijaju pametniji i efikasniji javni prevoz.
Roboti se primenjuju i u industriji zabave, a primer je američki blockbuster film Gravity kog su snimili roboti.
Izvor: Hina
