Na sastanku Saveta EU održanog u ponedeljak, ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova zemalja članica EU, odlučili su da nastave sa pružanjem podrške državama Zapadnog Balkana koje su na glavnom tranzitnom putu izbeglica i migranata.
Podrška će pre svega biti usmerena na jačanje kapaciteta ovih država da upravljaju granicama, da prihvataju i rešavaju pitanja u vezi sa protokom izbeglica, azilanata i migranata, da pružaju zaštitu onima koji na nju imaju pravo i kojima je potrebna, kao i da obezbede povratak za one kojima nije. U skladu s tim, iz raspoloživih resursa u sklopu procesa proširivanja će za podršku zemljama ZB biti prioritetno izdvojeno onoliko sredstava koliko je potrebno. Osim toga, u zaključcima Saveta je istaknuto da postoji mogućnost uvođenja dodatnih finansijskih mehanizama i načina da se pomogne zemljama ZB da se bolje nose sa nadolazećim migracionim tokovima.
Ministri su postigli dogovor o raspodeli 40.000 izbeglica iz Grčke i Italije u toku sledeće dve godine u skladu sa kvotama koje je predložila Komisija. Međutim, jednoglasna odluka o predlogu alokaciji još 120.000 izbeglica, kako bi se smanjila opterećenost Grčke, Italije i Mađarske je izostala. Šef diplomatije Luksemburga, članice koja trenutno predsedava Savetom, izjavio je da je postojala velika većina, ali da jednoglasnost na žalost ipak nije postignuta zbog čega će se ovo pitanje ponovo razmatrati u oktobru. Ministri su međutim bili jedinstveni u stavu i odluci da je neophodno da se spreči nekontrolisani i masovni priliv migranata iz Azije i Afrike, da se uspostavi snažan nadzor spoljnih granica EU i da se ojačaju snage Fronteksa – agencije zadužene za integrisano upravljanje granicama Unije.
U međuvremenu, na odluke Saveta reagovali su i predstavnici uglednih istraživačkih centara i organizacija iz EU. Iv Pascoau (Yves Pascouau), šef programa za Evropske migracije u Centru za evropsku politiku (EPC), poručio je da su zemlje članice još jednom ilustrovale svoju nesposobnost da se izdignu iznad svojih usko definisanih nacionalnih interesa i pokušaju da dođu do rešenja za humanitarnu krizu na jedini način na koji je to moguće – na nivou EU.
U svom autorskom tekstu, Pascoau podvlači da je jedini način da se situacija prevaziđe, korak dalje ka istinitoj i dubokoj integraciji, počevši od zajedničkog pristupa upravljanju na spoljnim granicama, koji će Komisiji i nadležnim evropskim agencijama dati veća i odgovarajuća ovlašćenja i sredstva, kao i da je status quo u kome se zajednička pravila po pitanju azila tumače na različite načine neodrživ.
Umesto zajedničkog odgovora na pan-evropski izazov, nacionalni prioriteti i odluke i dalje preovlađuju. Odbijanjem da deluju zajedno u humanitarnoj krizi bez presedana, države članice rizikuju ne samo spremnost da odgovore na buduće izazove migracija i mobilnosti, već i poverenje građana u funkcionisanje evropskog projekta u celini koji i u jednoj ovakvoj situaciji mnogo obećava a malo ispunjava.
Izvori: emins.org
