Brisel, 22. jun 2020. – Učešće SAD u dijalogu Kosova i Srbije od ključne je važnosti za postizanje sporazuma, ali u bliskoj saradnji sa EU, piše EU Obzerver.
U tekstu se ocenjuje da su šanse za dogovor smanjene otkako je izaslanik Bele kuće Ričard Grenel izgurao specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka.
Pod naslovom „Traži se: Saradnja EU-SAD po pitanju Kosova“ autor Dejvid Filips sa Instituta za ljudska prava Univerziteta Kolumbija navodi da SAD, Evropa i drugi međunarodni akteri i dalje dele odgovornost za postizanje dogovora Kosova i Srbije i upozorava da bi podela Kosova otvorila rizik od obnavljanja nasilja i destabilizacije regiona.
SAD se bore, UN pregovaraju a EU plaća – međunarodna je raspodela opterećenja koja je funkcionisala na Kosovu dok administracija predsednika Donalda Trampa nije objavila da će dovesti predsednike Kosova i Srbije u Belu kuću 27. juna.
Navodeći da je ta najava Lajčaka „ostavila u mraku“ EU Obzerver dodaje da „američka inicijativa ne samo da ima malo šansi za uspeh, već otvara rizik i od daljeg narušavanja transatlantskih odnosa„.
Uz ocenu da je Kosovo od marta 1999. „laboratorija za međunardonu saradnju“ autor podseća na akciju NATO, usvajanje Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN, proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. i razgovore pod okriljem EU i uz podršku SAD koji su doveli do postizanja 33 sporazuma, ali je njihova primena izostala.
Iako je Kosovo priznala 111 država, Srbija je pokrenula sistematsku i podmuklu kampanju kako bi blokirala Kosovo u dobijanju većeg globalnog priznanja a kosovski predsednik Hašim Tači izneo je predlog za rešavanje zastoja sa Srbijom prilagođavanjem granica i dodatno zamutio vodu, navodi se u tekstu.
SAD su obično bile jaki branioci kosovske nezavisnosti, suverenosti i teritorijalne celovitosti.
Međutim, Trampova administracija najavila je podršku bilo kojem dogovoru koji postignu Kosovo i Srbija – čak i ako sporazum uključuje podelu, ukazuje autor.
Navodeći da je Lajčak 16. juna bio na putu za Kosovo kada je stigao tvit Trampovog savetnika Ričarda Grenela da će se predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić sastati u Beloj kući 27. juna, autor dodaje da iako Grenel kaže da će se razgovor fokusirati na ekonomska pitanja mnogi sumnjaju da je prava agenda sastanka podela Kosova.
Grenel ima jedinstven fokus – on želi dogovor kojim bi izglancao Trampov kredibilitet u spoljnoj politici pre novembarskih izbora u SAD, ali je njegov pristup pogrešan i kratkovid. Podela rizikuje obnavljanje nasilja, a to bi rezultiralo razmenom stanovništva koja bi destabilizovala Kosovo, kao i druge krhke multietničke države na Zapadnom Balkanu, naglašava se u tekstu.
Dodajući da je uvek zagovarao robustan i konstruktivan angažman SAD na Zapadnom Balkanu autor ocenjuje da principijelno posredovanje SAD može olakšati istorijski sporazum Kosova i Srbije, utemeljen na srpskom priznanju nezavisnosti Kosova u njegovim sadašnjim granicama.
Uzajamno priznavanje bilo bi pobeda za obe strane, a rezultiralo bi eventualnim članstvom obe zemlje u EU.
Učešće SAD u dijalogu Kosova i Srbije od ključne je važnosti za postizanje sporazuma, navodi se i dodaje da SAD, Evropa i drugi međunarodni akteri i dalje dele odgovornost za postizanje dogovora Kosova i Srbije i trebalo bi zajedno da rade na tom cilju.
Sporazum zahteva blisku saradnju SAD–EU – diplomatsku, ekonomsku i na bezbednosnim pitanjima. SAD imaju veliki uticaj i mogu vršiti pritisak na strane. EU može ponuditi mirovnu dividendu kao podsticaj, a Kosovo bi postalo članica UN, ističe autor.
Dodaje se međutim da su šanse za dogovor smanjene otkako je Grenel izgurao Lajčaka.
Uz ocenu da su Tači i Grenel očito na istoj strani i da „Tači podržava proširenu ulogu Trampove administracije“ autor pozdravlja angažovanje SAD ali navodi da je „bolje da ne bude dogovora nego da bude loš„.
Podela bi stvorila mnogo problema uključujući i transfer stanovništva i mogućnost obnavljanja etničkog nasilja. Sem toga, podela predstavlja ispunjenje Miloševićevog projekta stvaranje etnički čistih država na Balkanu.
To bi omogućilo Srbiji da za pregovaračkim stolom postigne ono što nije mogla na bojnom polju, navodi se uz ocenu da se Evropa danas „suočava sa drugim talasom“ virusa etničkog nacionalizma koji je Milošević oslobodio devedesetih.
Tramp možda ima afiniteta prema autokratama i moćnicima, ali ipak ni američki ni evropski interesi ne ispunjavaju se netolerancijom koja bi mogla da izazove dodatne lomove u transatlantskoj saradnji, zaključuje autor, prenosi Euractiv.
