Dogovor o otvaranju poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije ponovo je razmotren 5. jula na zasedanju Radne grupe Saveta EU za proširivanje (COELA).
Na sastanku je uglavnom načelno postignuta saglasnost da se otvore poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom, ali do uveče traje takozvani "postupak tišine" po čijem isteku se potvrđuje puna saglasnost svih zemalja članica za usvajanje jedinstvene pregovaračke pozicije EU.
To znači da ako do 5. jula uveče niko ne stavi bilo kakvu primedbu automatski se usvaja pregovaračka pozicija svih 28 članica EU. Potom to formalno treba da potvrdi Komitet stalnih predstavnika – ambasadora zemalja članica u EU (Coreper).
Prema izvorima Saveta ministara EU "čini se da je sve na putu da Srbija dobije otvaranje poglavlja".
Predsednik Francuske Fransoa Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i šefica diplomatije EU Federika Mogerini rekli su posle samita EU-Zapadni Balkan u Parizu da odluka Britanije da izađe iz EU neće uticati na dalje proširenje Unije.
Oland, koji je bio domaćin skupa, rekao je posle samita da uviđa nesigurnost u regionu Balkana, posebno oko nastojanja tih zemalja da se pridruže bloku. "Britanska odluka ni na koji način ne dovodi u pitanje obaveze preuzete prema zemljama iz regiona Balkana. Te obaveze će biti poštovane", rekao je Oland.
Angela Merkel je takođe istakla da perspektiva ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ostaje nepromenjena posle odluke o Bregzitu. "Odluka Velike Britanije nije ništa promenila… te zemlje su se bojale toga", rekla je nemačka kancelarka.
Federika Mogerini je rekla da je njena poruka vrlo jasna, a ona je da je EU rešena da nastavi s procesom proširenja. Ona je rekla da je u ovom trenutku vrlo važno za Evropsku uniju da "ponovo potvrdi svoju spremnost za evropsku integraciju balkanskih zemalja, svih njih".
"Mi radimo svakodnevno sa svakom od njih na koracima ka evropskoj integraciji Zapadnog Balkana. To je vrlo važno za mir i stabilnost, ali takođe i za bezbednost evropskih građana", rekla je Mogerinijeva i dodala da je vrlo važno da se to sada kaže i da evropske institucije, počevši od Evropskog saveta, budu kredibilne u tom procesu.
Federika Mogerini naglasila je da je važno da EU podrži reformsku agendu balkanskih zemalja, na kojoj, po njenim rečima, sve te zemlje "vrlo predano i vrlo dobro rade", i da je u interesu EU da ta reformska agenda uspe i da se proces proširenja nastavi.
Samit u Parizu treći je u seriji sastanaka koji su pokrenuti 2014. da ohrabre reforme i razvoj u šest zemalja Zapadnog Balkana u različitim fazama napredovanja ka evropskom bloku.
Na samitu u Parizu o migrantskoj krizi, regionalnoj stabilnosti i saradnji, učestvovali su lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije, kao i Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Italije i Francuske, kao domaćina.
Dogovoreno je da se sledeći ovakav skup EU-Zapadni Balkan održni u Italiji 2017. godine, saopštilo je francusko predsedništvo.
Lideri Zapadnog Balkana potpisali su na konferenciji u Parizu sporazum o osnivanju Kancelarije za saradnju mladih. Kancelarija za saradnju mladih, koja je osnovana po ugledu na sličnu kancelariju za saradnju mladih Francuske i Nemačke, imaće sedište u Tirani.
Izvor: Beta
