Talin, 11. mart 2019. – Dok novorođenče Oskar mirno spava u krevetiću u porodilištu u Talinu, njegov tata uključuje laptop.
U čitač umeće ličnu kartu i ubrzo ponosni roditelji Andrejs i Olga Lunde kažu: "Sada smo upisali naše dete".
I Oskar je već novi estonski građanin. Bez papira. Bez zamajavanja.
Baltička zemlja sa 1,3 miliona stanovnika angažovana je na ambicioznom projektu kompletne digitalizacije državne administracije radi smanjenja birokratije, povećanja transparentnosti i jačanja ekonomskog rasta.
U trenutku kada sve više zemalja prebacuje usluge na "onlajn", estonski eksperiment nudi uvid u to kako interakcija sa državom može da bude dobra za buduće generacije.
Treba vam recept? Dobićete ga "onlajn". Treba vam neko u gradskoj vladi? U službi za registraciju motornih vozila? Kada je reč o školi, roditelji zahvaljujući digitalizaciji mogu da provere da li su deca uradila domaći na vreme.
Estonija je napravila jednu platformu koja podržava elektronsku proveru identiteta i elektronske potpise kako bi omogućila komunikciju bez papira i u privatnom i u javnom sektoru.
Ostalo je samo nekoliko stvari koje u Estoniji ne možeš da uradiš elektronski – sklapanje braka, razvod ili prenos vlasništva, i to samo zbog toga što je vlada odlučila da na nekim velikim događajima u životu treba biti lično prisutan.
Ovog proleća će estonska vlada otići još dalje – da se Oskar rodio nekoliko meseci kasnije, bio bi automatski registrovan a njegovi roditelji bi dobili mejl sa dobrodošlicom u državljanstvo.
"U idealnom svetu, u slučaju 'nevidljive' vlade, kada se rodi dete roditelji neće morati da se prijavljuju za porodiljsko, za podršku za dete lokalne samouprave, upis u vrtić… Sve te različite usluge biće isporučene automatski", rekao je vladin savestnik za digitalizaciju Marten Kaevats.
Direktor Centra za medije i državljanstvo na Univerzitetu Virdžinije Siva Vaidhianatan smatra da druge zemlje mogu mnogo da nauče od Talina. On kaže i da je Estoniji bilo potrebno vreme da u svoj model ugradi bezbednost i privatnost.
Estonci u većini podržavaju taj sistem, uprkos globalnim bojaznima od krađe podataka.
Na demonstraciji digitalnog sistema projekt menadžer Indrek Onik stajao je pored velikog ekrana na kome su se smenjivali njegovi podaci, od diplomiranja pre deset godina, do vozačke dozvole. Da je imao psa, pojavili bi se i podaci o vakcinaciji.
Građani pak mogu da prate svoje podatke i vide ako im pristupa vlada ili neka privatna institucija.
"Da bi zadobili poverenje, sve mora da bude transparentno. Zato ljudi treba da imaju pristup svojim podacima. I tako mogu da vide da li vlada koristi njihove podatke", rekao je Onik.
Platformu podržava softver nazvan X-Road, decentralizovani sistem razmene podataka koji povezuje baze podataka. Odlazni podaci su digitalo potpisani i kriptovani a dolaznim se potvrđuje autentičnost i evidentiraju se.
Vlada u Talinu, u strahu od susedne Rusije, takođe ima plan kako da ponovo uspostavi digitalne usluge u slučaju upada ili ozbiljnih sajber napada s te strane i to kroz "ambasade podataka" u zemljama poput Luksemburga.
Poput običnih ambasada, "ambasade podataka" odnosno serveri se smatraju teritorijom Estonije i omogućavaju vladi da se "pokrene" na drugom mestu ako je potebno.
Inače, olakšavanje života građanima donelo je zemlji poznatoj još po neumoljivim zimama i starim šumama i ekonomske koristi. Projekat koji je počeo 1997. poslužio je kao osnova za brzo rastući tehnološki sektor Estonije.
Najpoznatiji estonski haj-tek izvoz je skajp (Skype), koji je Majkrosoft kupo 2011. za 8,5 milijardi dolara. ICT sektor je u 2017. učestvovao sa 5,9% u estonskoj ekonomiji.
Vlada se nada će taj udeo biti i veći sa programom "e-prebivalište" koji omogućava preduzetnicima iz sveta da registruju biznis u Estoniji i tako steknu pozicije u EU. Više od 51.000 ljudi iz 167 zemalja se prijavilo za taj program uz cenu od 100 evra.
Prednosti digitalizacije rezultat su dugoročnog promišljanja.
Kada je Estonija proglasila nezavisnost 1991, ekonomija te bivše sovjetske republike bila je toliko zaostala da je obnova morala da krene od nule. Estonski lideri tražili su industriju u kojoj zemlja može da bude konkurentna. Odlučili su se za informacione tehnologije i internet, potpuno novo polje za Estoniju, rekao je bivši predsednik te zemlje Tomas Hendrik Ilves, prenela je agencija AP.
Kada je zemlja kojoj je nedostajao novac morala da zameni sistem telefonije iz tridesetih godina 20. veka, Finska je ponudila besplatno analogni sistem s kraja sedamdesetih. Vlada je međutim odbila ponudu i odlučila da investira u digitalnu tehnologiju.
"Jedini način da to uradimo kako treba je da idemo na digitalno. Tako smo dobili šansu da budemo konkurentni", rekao je Ilves na Univerzitetu Stenford.
Ilves je preporučio i da deca krenu sa kompjuterima što ranije. Vlada je počela da otvara računarske učionice u estonskim školama. Takođe su sve banke podržale IT jer su im smanjile potrebe za filijalama u seoskim sredinama. Danas se 99% bankarskih transakcija u Estoniji obavi "onlajn".
Pitanje je međutim da li bi estonski sistem mogao da se koristi i u većim zemljama, kaže direktor za tehnologiju i partnerstvo u Svetskom ekonomskom forumu Zvika Kriger.
Ono što deluje u malim, naprednim zemljama, neće nužno delovati u razvijenim demokratijama, poput SAD.
"Kada dodate više ljudi, više različitih aktera, više slojeva vlasti u gradu, državi i na lokalnom nivou, dodali ste eksponencijalno veću složenost. Estonija je dobar prvi test. I sada se postavlja pitanje da li druge zemlje smatraju estonski uspeh dovoljno uverljivim da preuzmu rizik da pokušaju isto samo većih razmera", rekao je Kriger.
Estonija na svoj pristup gleda kao na prototip moderne demokratije – suprotnost autoritarnim zemljama koje nameravaju da koriste digitalizaciju da kontrolišu svoje građane. Ilves, koji je putovao svetom i predstavljao projekat, govori u drugim zemljama da veća efikasnost gradi poverenje i unapređuje upravu.
"Estonci mrze svoje političare barem koliko i svi drugi. Međutim, barem od kada administracija radi izuzetno dobro i efikasno, ljudi veruju u sistem", kazao je Kriger.
Lunde je među onima koji veruju. On kaže da mu je digitalna vlada toliko olakšala život, da je to vredno potencijalnog rizika i dodaje da lični podaci mogu da budu ukradeni i iz sistema koji rade sa papirima.
"Ako neko stvarno želi moje informacije, i tako će doći do njih. Ako su mogli da dođu do Hilarinih (Klinton) mejlova, mogu i do mojih", rekao je Lunde, prenosi Euractiv.
